STARA PAZOVA – U Srbiji je žetva pšenice i ječma u punom jeku, a prema sadašnjim podacima sa terena imaćemo više nego dovoljno hlebnog žita za svoje potrebe ali će prinosi biti slabiji nego lane, izjavila je direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović.
U staropazovačkom ataru se kombajni nalaze na parcelama sa hlebnim zrnom, koje ove godine nije dalo zadovoljavajući rod. Ratari su ispoštovali sve agrotehničke mere, ali vremenski uslovi nisu bili na njihovoj strani i prinosi se kreću od 4 do 8 tona po hektaru, što je retkost.
– Zbog obilnih padavina, prinosi su veoma različiti što zavisi od sorte, vremena setva, zaštite, tako da nije lepa situacija. Bilo je mnogo i bolesti. Poljoprivrednici su se trudili koliko su umeli, znali i koliko su imali vremena zbog padavina da zaštite na vreme pšenicu. Koliko su u tome uspeli, to je već pojedinačno kod svakog ratara. Negde su oštećenja 10 odsto, negde 50. Uz to i semenska roba nije bila sva tretirana adekvatno, tako da su neke pšenice bile bolesne još jesenas, priča Vojislav Miljković, poljoprivredni proizvođač i vlasnik silosa Miljković u Starim Banovcima.
U silosima Miljković u Starim Banovcima se skladišti pšenica sa parcela ovog proizvođača, kao i njihovih kooperanata, ali konačna cena još nije poznata. Akontna od 18 dinara znači da će otkupna biti jako mala.
Očekivanja su bila veća s obzirom na dobar početak proizvodnje i stanje useva do prolećnog perioda, ocenjuju stručnjaci.
-Kod nas u staropazovačkom ataru se prinosi kreću od 6,5 tona do 8200 u Donjem Sremu su manji, od 4 do 6 tona. Hektolitar je takođe smanjen, što je posledica kišnog perioda. U privatno sektoru se kreće do 60, kod nas je od 70 do 80, jedino što je tu oskočilo to su proteini, kaže Zlatko Pjetlović, agronom u staropazovačkoj Poljoprivrednoj zadruzi Agroprom.
Jesenas je na njivama u Opštini Stara Pazova pšenica posejana na 6600 hektara. U individualnom sektoru je u većini slučajeva požnjevena, a u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima bi ovaj posao trebalo da završe ovih dana.
U junu je završena kosidba uljane repice, koja je bila u odličnom stanju tokom vegetativnog perioda i dala odlične prinose, koji se kreću oko 4,5 tone po hektaru, ali tu je cena jako mala. U zavisnosti od ugovora, cena repice je od 300 do 350 evra po toni, što je jako malo, kaže Vojislav Miljković, jedan od dugogodišnjih i većih proizvođača ove uljarice na teritoriji staropazovačke opštine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.