Kada pričamo o masovnoj biljnoj proizvodnji gotovo je nemoguće zaobići temu pesticida. Iako se uz njihovu primenu često vežu negativne konotacije, savremena poljoprivredna proizvodnja je doslovno nemoguća bez upotrebe sredstava za zaštitu. Prema određenim istraživanjima, bez pesticida svetska poljoprivredna proizvodnja bila bi svega 30% njenog sadašnjeg nivoa.
Najveću brigu u javnosti, makar kada govorimo o upotrebi pesticida, izazivaju njihovi ostaci u voću i povrću posle tretiranja. Kako potrošači postaju sve svesniji njihovih štetnih strana, javlja se potreba za novim trendovima u proizvodnji i prodaji poljoprivrednih proizvoda.
Jedan od tih trendova je i „Zero rezidues“, tj. „proizvodnja bez ostataka pesticida“ koji za cilj ima da ostaci pesticida na tretiranim biljakama budu na najnižim mogućim nivoima koncentracije. Prema uredbi Evropske unije iz 2005. godine, ostaci pesticida trebalo bi da budu manje od 0.01 ppm po kilogramu.
Prema definiciji, pesticidi su „supstance ili smeše supstanci namenjene za prevenciju, uništavanje, suzbijanje ili smanjenje količine štetočina“. Danas se podrazumeva da su to proizvodi hemijskog ili biološkog porekla i u odnosu na štetne organizme dele se na tri osnovne grupe: herbicidi (namenjeni za suzbijanje korova, algi, mahovina, lišajeva…), fungicidi (namenjeni za suzbijanje gljiva) i insekticidi (namenjeni za suzbijanje štetnih insekata).
Hemijska jedinjenja u službi zaštite biljnih vrsta počinje da se pominje prvi put u 17. veku. Tada se primenjivao bakar-sufat u zaštiti kolja za vinograde od truleži, da bi se danas u masovnoj poljoprivrednoj proizvodnji tretiralo maltene sve.
Prema istraživanju „Enviromental working group“ (EWG) u 2022. godini od 46 ispitanih vrsta voća i povrća pesticidima su najviše tretirane jagode, spanać, kelj, nektarine, jabuke, grožđe, paprike, trešnje, breskve, kruške, celer i paradajz.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
