Tokom poslednjih nekoliko godina, vreme se činilo bržim nego ikada.
Prema rečima naučnika, ta perspektiva nije pogrešna. Dana 29. juna ponoć je stigla 1,59 milisekundi ranije nego što se očekivalo. Bio je to najkraći dan u više od pola veka, barem otkako su naučnici šezdesetih počeli da prate tempo rotacije Zemlje pomoću atomskih satova.
Prestupne sekunde imaju značajan uticaj na softvere
Planeta je 2020. godine videla ono što je u to vreme bilo 28 najkraćih dana u zabeleženoj istoriji. A prošlog meseca, 26. jula, dan je trajao 1,5 milisekundi kraće nego obično. Dani su postali mnogo duži od formiranja Zemlje. Pre oko 1,4 milijarde godina, rotacija Zemlje trajala je manje od 19 sati. Dani su u proseku postali duži za 74.000 sekundi svake godine.
Ali rotacija planete može da varira iz dana u dan. Naučnici veruju da postoji niz faktora koji mogu da utiču na rotaciju Zemlje, uključujući zemljotrese, jače vetrove, topljenje i ponovno smrzavanje ledenih kapa, mesec i klimu. Neki sugerišu da takozvano Čendlerovo kolebanje takođe može da utiče na rotaciju.
Da bi se objasnile fluktuacije u dužini dana, od 1972. godine postojale su povremene prestupne sekunde – dodatak od jedne sekunde koordinisanom univerzalnom vremenu. Ako se trenutni trend kraćih dana nastavi, postoji mogućnost da će negativna prestupna sekunda biti potrebna da bi satovi bili usklađeni sa rotacijom planete.
Prestupne sekunde već izazivaju haos na ultrapreciznim sistemima. Prošle nedelje Meta je pozvala da se zaustavi buduće uvođenje prestupnih sekundi, koje su tokom poslednje decenije izazivale prekide u radu Reddita i Cloudflarea. Uticaj negativne prestupne sekunde nikada nije testiran u vdovoljnoj meri, a mogao bi da ima razoran efekat na softver koji se oslanja na tajmere ili planere.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
