VAŠINGTON/KIJEV – U ukrajinskom saopštenju su se dva puta zahvalili Trampu, ali su na više mesta koristili reči koje obiluju zahvalnošću zbog američkih postupaka.
U ukrajinskom saopštenju su se dva puta zahvalili Trampu, ali su na više mesta koristili reči koje obiluju zahvalnošću zbog američkih postupaka. Kako su mnogi zaključili – izgleda da je Ukrajina naučila mnogo toga iz neprijatnog iskustva u Ovalnom kabinetu.
Zelenski je možda shvatio da Trampu treba laskati, jer sve drugo vodi ka stvaranju antagonizma koji se prelomi preko leđa Ukrajine: ukidanje obaveštajnih podataka je, kako navode vojni analitičari, omogućilo Rusiji da sprovede munjevite operacije kojima je isterala ukrajinsku vojsku gotovo iz cele pogranične oblasti Kursk.
Ukrajina će prestati da napada rafinerije
– Jedan od prvih koraka prema potpunom okončanju rata moglo bi da bude okončanje napada na energetsku i drugu civilnu infrastrukturu – napisao je Zelenski na platformi X nakon razgovora.
Sadržaj oba saopštenja i Trampovih redovnih objava na platformi TruthSocial pokazuje istu taktiku. Kijev je izabrao jedinu opciju koja mu preostaje: prihvati sve što Tramp ponudi, čak i ako je to u raskoraku sa onim što je dogovoreno.
Ukrajinska i američka delagacija su u Džedi pre nešto više od nedelju dana dogovorile 30-dnevno primirje na kopnu, moru i u vazduhu, ali Putinu se to nije dopalo – njegove jedinice dobro napreduju, posebno u Kurskoj oblasti, a želi da zadrži inicijativu na ostalim pravcima napada.
Zato je nagovorio Trampa da na 30 dana prekinu napade na energetsku infrastrukturu – Bela kuća je nakon telefonskog razgovora Trampa i Putina objavila u saopštenju da će prvi korak biti prekid napada “na energetsku i infrastrukturu”, a Kremlj je naveo da je Tramp predložio da se „obe strane uzdrže od napada na energetsku infrastrukturu“, što je Putin prihvatio.
Zelenski se u saopštenju poziva na Belu kuću i kaže „napadi na energetsku i drugu civilnu infrastrukturu“. Portparol Kremlja je, kada su ga pitali zašto je Rusija napala Kijev, a pristala na prekid napada, bio jasan:
– Samo energetska infrastruktura.
Poređenje saopštenja razgovora Trampa i Putina i Trampa i Zelenskog jasno pokazuje suštinske razlike u američkom pristupu.
Predsednik sa Putinom raspravlja o Ukrajini, ali sa geopolitičkog stanovišta koje ruski lider, vešto upravljajući razgovorom, nameće, pa će u kremaljskom tekstu stajati i da treba prekinuti pomoć Ukrajini (Tramp kasnije negira da se o tome razgovaralo, možda nije, ali je nedvosmisleno Putin to rekao) i da ukrajinsku krizu SAD i Rusija treba da reše bilateralno.
Važan element: razgovori Tramp-Putin prevazilaze ukrajinsku krizu, bave se pitanjem iranskog nuklearnog programa, stanjem na Bliskom istoku, u regionu Crvenog mora – napadi jemenskih hutista na brodove i američki odgovor. Tramp sa Zelenskim razgovara isključivo o sprovođenju dogovorenog sa Putinom.
Ukrajinskom predsedniku preostaje samo da moli za određenu vrstu pomoći.
– Zelenski je zatražio dodatne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi zaštitio civile, posebno raketne sisteme Patriot. Predsednik Tramp pristao je da sarađuje sa njim kako bi pronašli što je dostupno, posebno u Evropi – stoji u američkom saopštenju.
Nekoliko sati kasnije, Karolin Levit, portparolka Bele kuće, ističe da će SAD pomoći Ukrajini da dođe do sistema protivvazdušne odbrane. Saopštenja i potezi koji slede potvrđuju Trampov hijerarhijski pogled na ukrajinsku krizu. Putin je ravnopravan sagovornik sa kojim se sklapaju strateški dogovori vezani za prekid vatre, što je majka svih ciljeva američkog predsednika, a uloga Zelenskog je da prihvati sve što njih dvojica dogovore i ne stvara nikakve prepreke.
U Kijevu i EU i dalje živi nada da bi Putin u nekom trenutku mogao razljutiti Trampa pa bi ovaj ispunio pretnju o novim, opasnim sankcijama, ali kako sada stvari stoje, to se neće desiti. Putin je Trampu potreban zbog Irana, Ukrajina mu treba samo da prihvati dogovoreno s Moskvom.
Veza nuklearke i retkih metala
Levit na pitanje o sporazumu o retkim metalima nije direktno odgovorila:
– Sada smo fokusirani na dugoročni mirovni sporazum. Odmakli smo se od okvira ekonomskog sporazuma o mineralima.
Time se potvrđuje sumnja da je taj sporazum bio zamka u koju je trebalo da upadne Zelenski.
Sada se pojavljuje novi Trampov zahtev, kako stoji u saopštenju, da bi Sjedinjene Države mogle da budu od velike pomoći u upravljanju ukrajinskom distrubicijom, strujom i nuklearnim elektranama zbog svoje stručnosti u oblasti električne energije i komunalnih usluga. Zelenski nakon razgovora tvrdi da su razgovarali samo o najvećoj evropskoj nuklearki, Zaporižju, koja je pod ruskom okupacijom.
Njujork tajms to povezuje sa sporazumom o retkim mineralima čija eksploatacija zahteva mnogo energije, ali da li bi Rusija tako lako pristala da preda Zaporižju, smešteno na ukrajinskom teritoriji koji je Rusija anektirala, SAD-u?
Zelenski tvrdi da bi, zbog prekida rada, bile potrebne dve godine da ta elektrana postane potpuno operativna, ali da je energija koju proizvodi potrebna Ukrajini i Evropi.
Dodatni je argument da američka kompanija „Westinghouse“, koja je gradila i Krško, snabdeva gorivo i tehnologiju nuklearki Zaporižja. Svi su to podsticaji Putinu da odluči da ne pristane ni na kakav dogovor.
Tramp je pre nekoliko dana rekao da je bio “pomalo sarkastičan” kada je rekao da će prekinuti rat u Ukrajini za 24 sata. Sve je očiglednije da će proces trajati, a Putin će koristiti sva moguća sredstva kako bi produžio pregovarački proces koji bi vodio prekidu vatre, pokušavajući da ostvari što više ciljeva na terenu i pažljivo upravlja Trampom kako bi prihvatio sve njegove uslove zanemarujući ukrajinske.
