Dobre vesti došle su za sve onkološke pacijente u Srbiji- zamrzavanje reproduktivnog materijala pre početka lečenja o trošku države.
Mr sci dr Mirjana Anđelić govori više o ovom procesu i kako ono može da ohrabi sve mlade koji se bore sa ovom opakom bolešću.
Podatak koji je Institut „Batut” ranije objavio, glasio je da je samo u 2020. godini 1.405 žena i muškaraca između 20 i 39 godine dobilo rak. Pored duge borbe sa bolešću, neki od njih nisu odustali ni od borbe za potomstvo.
Kada neko mlađi oboli od maligniteta, a nema potomstvo, onda muškarci daju uzorak sperme, pre početka onkološkog tretmana. Spermatozoid se zatim zamrzava, a kod žena procedura je takva se tokom ovulacije izvade jajne ćelije i takođe se zamrzu. Nakon operacije, zračenja, hemioterapije, od sačuvanog reproduktivnog materijal, mogu da se prave embrioni koji su zdravi i može da se ostvari potomstvo. Uslov je da opšte stanje pacijenta dozvoljava, odnosno da je osoba izlečena – rekla je dr Anđelić i dodala:
– Ako se reproduktivni materijal ne bi zamrznuo, onda nakon zračenja ili hemioterapije bio bi oštećen. Tako da se reproduktivna sposobnost jako smanji. Reproduktivne ćelije na neograničen period mogu da budu zamrzute.
Kako pacijenti reaguju na ovakvu mogućnost i koji su kriterijumi koje pacijent treba da ispunjava, naša sagovornica odgovara.
– Pacijenti koje je snašla maligna bolest, imaju najmanje straha, to im je to jedina svetla tačka u celoj priči. To im daje i nadu tokom lečenja, da imaju čemu da se nadaju kada se sve završi. Što se tiče kriterijumima koje pacijent treba da ispunjava, zavisi od godina i stanja maligniteta i da li pacijent već ima potomstvo. Kod žene preko 40 godina se ne zamrzava, iz razloga zato što te jajne ćelije više nisu kvalitetne – istakla je doktorka.
Ovakav vid pomoći u lečenju je o trošku države, a doktorka govori da postoje pacijenti koji dođu na pregled i prvi put se upoznaju sa ovim procesom.
Dvadestpetogodišnja Marina Stevanović, jedna je od onih koje su u procesu lečenja karcinoma dojke iskoristile ovu pogodnost, a sa našim čitaocima podelila je svoje iskustvo.
– Mislim da je ova tema veoma bitna kada su u pitanju mladi oboleli od bilo kog tipa karcinoma. Dobitkom svoje dijagnoze, srušio mi se svet, mislila sam da sve ono o čemu sam maštala neće biti moguće ostvariti. Baš iz razloga jer nismo dovoljno informisani. Ne priča se dovoljno, ne piše, ja prva nisam znala da taj program postoji i da ga fond finansira. Kada je moja doktorka radiolog pitala mene i mog dečka da li znamo šta je program onkoferiliteta odsekle su nam se noge, nismo znali ni šta znači, ni u kakav se to program upuštamo. Mislila sam da je to samo potvrda da nikada neću biti roditelj. Onda nam je ona polako objasnila i bez razmišljanja sam pristala na taj proces – ispričala je naša sagovornica.
Ona govori da je onkološka komisija uputila u Betaniju, gde se ceo proces obavlja.
– To je potpuno bezbolan proces koji je meni bio veoma značajan, znala sam da sam sigurna i da mogu potpuno mirne glave da se prepustim lečenju i da fokus bude samo na tome, mom izlečenju – rekla je Stevanović i dodala:
– Ceo proces je trajao dve nedelje, sa celokupnom terapijom i aspiracijom na kraju. Svakodnevno odlaženje u Betaniju na terapiju mi čak nije ni teško pao jer sam imala samo jedan cilj. Nakon dve nedelje primanja hormonske terapije zamrzla sam jajne ćelije i mirno nastavila dalje.
Ona naglašava da je postojao strah, ali samo onaj od nepoznatog.
– Nisam znala kako sve funkcioniše, fokus je bio na tome da radim veoma veliku i bitnu stvar za kako moju, tako i budućnost mog partnera. Volela bih da se što više ljudi informiše o ovom programu jer znači mnogo, znači budućnost. Zahvaljujući mojoj divnoj doktorki i celom timu sa Instituta za Onkologiju Vojvodine ja danas gazim sigurnim korakom ka izlečenju, mirne glave – reči su hrabre Marine.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
