NOVI SAD – Uživanje u prirodnom zelenilu za mnoge ljude koji žive u urbanim gradskim sredinama nešto je što sebi ne mogu da priušte, međutim rešenje za nedostatak zelenila krije se upravo u zelenim fasadama.
Počeci organizovanog ozelenjavanja Novog Sada datiraju još iz davne 1879. godine kada je osnovana prva gradska bašta u kojoj se proizvodio sadni i cvetni materijal za potrebe ozelenjavanja. Stvaranje gradske bašte omogućilo je tada žiteljima grada da realizuju ideje i podignu prvi park pod rukovodstvom vrtlara Majaroša – Futoški park.
Međutim, bez obzira na postojanje parkovskih površina u gradu, ubrzan gradski ritam čoveku ne ostavlja dovoljno vremena za odlazak u prirodu. Savremena arhitektura ipak daje rešenje za problem nedostatka prirode u čovekovom životnom i poslovnom prostoru uz pomoć zelenih fasada.
Zelena fasada koju čine različite biljne vrste skoncentrisane vertikalno po zidovima stambenih i poslovnih objekata, ima ulogu da kroz ,,zelenu i održivu“ arhitekturu ublaži klimatske promene, prečisti vazduh, snizi temperaturu, ali i vizuelno ulepša objekat i poboljša kvalitet života građana u urbanim sredinama. Tako da prednosti su brojne, a ono što je bitno istaći je da uz pravilno održavanje zelene fasade mogu trajati večno.
Pritom, bitno je razlikovati ,,zeleni zid“ od ,,zelene fasade“. Kada zid obraste bršljanom to se naziva zelena fasada, jer se koren nalazi u zemlji tik uz zid objekta. Dok stvaranje posebne strukture uz zid od vertikalnih kablova koji biljke usmeravaju da rastu uz njih kako ne bi oštetili fasadu objekta predstavlja jedan od sistema koji se koristi za zelene zidove.
Imajući u vidu proces urbanizacije Srpske Atine, danas postoji posebno naglašena potreba za zaštitom i očuvanjem vrednih zelenih površina gradske celine, a pored gradskih parkova posebnu vrednost imaju stari drvoredi koji su sačuvani u gradskom jezgru.
Iako se očaravajuće urbane džungle vezuju za nešto što je danas moderno i hit u svetu, one su nastale još u VI veku p.n.e. u Semiramidinim visećim vrtovima u Vavilonu i predstavljaju jedno od čuda antičkog sveta. Međutim, za današnji ,,moderan“ izgled zelenih fasada i njihov održiv način funkcionisanja zaslužan je francuski botaničar Patrik Blank.
Kreirajući potpuno novu sferu u oblasti dizajna Blank je uspeo da spoji botaniku i arhitekturu, gde je pažljivim odabirom i postavkom biljaka i drugog rastinja u dnu zida preko konstrukcije od mreže, čeličnih ankera i sajli omogućio puzavicama neometan rast.
Neke od puzavica koje skrivaju od pogleda, ulepšavaju fasadu objekta i smanjuju buku iz životne sredine su bršljan, devičanska lozica, orlovi nokti, plava kiša, vatreni grm i druge, a novi trend u svetu svakako da predstavljaju i zidovi od mahovine.
Pored zelenih fasada i zelenih zidova postoje još i zeleni krovovi koji takođe predstavljaju parče zelene oaze u urbanim gradskim sredinama, a grad koji ima najviše zelenih krovova na svetu je Njujork.
Bačka strana Novog Sada generalno gledajući najveći problem sa zelenilom ima u gusto naseljenim rubnim zonama (Bistrica, Detelinara, Telep), gde iako postoji veća količina blokovskog zelenila u odnosu na druge gusto naseljene zone (Limani, Centar, Podbara), udaljenost od Dunava i parkovskih površina čini ovaj prostor deficitaran zelenim površinama.
Imajući u vidu da se Srpska Atina može pohvaliti određenim brojem vertikalnih vrtova, ipak se nadamo da će ovaj svetski trend koji je uspostavio Patrik Blank u nekom narednom periodu preplaviti fasade našeg grada i izmeniti mu lice u potpunosti, jer će na taj način zelene fasade postati pluća grada, a urbana sredina u kojoj živimo postaće bolje i zdravije mesto za život svih nas.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
