Zelena tranzicija u Kini podstakla je porast novoinstalisanih kapaciteta od 137% u odnosu na prvu polovinu prethodne godine.
Očekivani novi solarni kapacitet Kine u 2022. godini je na putu da dostigne rekord, jer zemlja ide punim kapacitetom na svoju tranziciju na zelenu energiju sa ciljem da dostigne vrhunac emisija ugljenika do 2030. i postigne neutralnost ugljenika do 2060. godine, saopštila je industrijska grupa.
Očekuje se da će ukupne instalacije dodatno dobiti zamah i iznositi između 80 GW i 100 GW ove godine, obarajući prošlogodišnji rekord od oko 55 GW, rekao je Vang Bohua, počasni predsednik Kineskog udruženja fotonaponske industrije (CPIA).
Kina je izgradila 30,88 GW novih solarnih kapaciteta od januara do juna, što je 137% više nego godinu dana ranije, dok je ukupan instalisani kapacitet solarne energije povećan za 25,8% na godišnjem nivou na 340 miliona kilovata, rekao je Vang.
Podstaknute ciljem povećanja emisije ugljen-dioksida, ulaganja u tržište obnovljivih izvora energije u zemlji su doživela brz razvoj tokom prve polovine ove godine. Investicije u projekte proizvodnje solarne energije porasle su za 283,6% na godišnjem nivou na 63,1 milijardu juana (9,35 milijardi dolara) u prvih šest meseci, saopštila je Nacionalna uprava za energiju.
Izvoz fotonaponskih modula je takođe bio u porastu, sa obimom od 78,6 GW u prvih šest meseci, što je povećanje od 74% u odnosu na prethodnu godinu, dok je ukupan izvoz PV proizvoda takođe dostigao novi maksimum od oko 25,9 milijardi dolara, što je povećanje od 113% godine, saopštio je CPIA.
Analitičar je rekao da je brzi rast, kako investicija tako i novih instalisanih kapaciteta, rezultat podrške domaće politike za novi energetski razvoj u zemlji, jer je u punom zamahu ka tranziciji ka niskougljeničnom društvu.
Evropsko tržište, na primer, vidi da više od 90% snabdevanja solarnim komponentama dolazi iz Kine, što dovodi do stalnog porasta izvoza kineskih solarnih komponenti, uprkos rastućim troškovima sirovina, rekao je Jiang Iali, solarni analitičar u BloombergNEF-u.
Dok rastuće cene energije takođe podstiču instalaciju velikih komunalnih preduzeća, Evropa treba da se osloni na Kinu u kratkoročnom – srednjoročnom periodu zbog njenog relativno malog obima proizvodnih kapaciteta, rekao je Jiang.
Prema Centru za strateške i međunarodne studije, Kina, najveći svetski proizvođač energije vetra i sunca, kao i najveći domaći i inostrani investitor u obnovljive izvore energije, već vodi u ciframa proizvodnje obnovljive energije.
Kina ima politički podsticaj, ekonomsku sposobnost i moralni konsenzus neophodan da predvodi globalni sektor obnovljive energije, rekao je centar, verujući u buduće liderstvo Kine u globalnom razvoju obnovljive energije.
Međutim, Vang je takođe upozorio da bi nova ograničenja u korišćenju zemljišta mogla da predstavljaju pretnju budućem rastu kapaciteta, a Kina trenutno planira nova pravila koja će zabraniti proizvođačima solarne energije da grade na obradivom zemljištu i obalama mora i reka.
Nastojeći da više nego udvostruči svoj kapacitet obnovljivih izvora na 1.200 GW do 2030. godine, u odnosu na 635 GW na kraju prošle godine, Kina razvija velike baze obnovljive energije u pustinjskim regionima kako bi u potpunosti iskoristila dovoljne resurse sunca i vetra u regioni.
Ukupni instalisani kapacitet zemlje za proizvodnju obnovljive energije porastao je na 1,1 milijardu kW tokom poslednjih 10 godina, sa proizvodnim kapacitetom hidroenergije, vetra, sunca i biomase na vrhu u svetu, saopštila je Nacionalna uprava za energetiku.
Kombinovani instalisani kapacitet energije vetra i sunca dostigao je 670 miliona kW, skoro 90 puta više od 2012. godine, učvršćujući svoju ulogu globalnog lidera u rastu kapaciteta obnovljive energije, navodi se u saopštenju.
Tokom perioda 14. petogodišnjeg plana (2021-25), očekuje se da će kineski kapaciteti za proizvodnju obnovljive energije činiti više od 50% ukupnog, a proizvodni kapacitet za energiju vetra i sunca biće udvostručen, navodi se u saopštenju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
