Mozak ljudi koji vole da dremnu tokom dana bio je i do šest godina mlađi nego kod ostalih.
Redovno dremanje tokom dana dobro je za naš mozak i pomaže mu da duže ostane veći, kažu istraživači sa Univerziteta u Londonu.
Tim naučnika je pokazao da je mozak dremača veći od ostalih za 15 kubnih centimetara, što je ekvivalentno odlaganju starenja za između tri i šest godina.
Međutim, naučnici preporučuju da dremanje bude kraće od pola sata, iako mnogi zbog posla ne mogu da nađu vremena ni za toliko.
“Ukazujemo na to da bi svi potencijalno mogli da imaju neku korist od dremanja”, kaže doktorka Viktorija Garfild, opisujući nalaze kao “prilično nove i prilično uzbudljive”.
Iako je dremanje ključno za razvoj beba, ono postaje sve manje uobičajeno kako starimo, a zatim ponovo postaje popularno nakon penzionisanja.
Tokom dana spava 27% ljudi starijih od 65 godina.
Garfild kaže da je savet da treba više dremati “prilično lako ostvariv” u poređenju sa gubitkom težine ili vežbanjem, što je mnogima teško.
Mozak se sa godinama prirodno smanjuje, ali za odgovor na pitanje da li bi dremke mogle pomoći u prevenciji Alchajmerove bolesti biće potrebna dodatna istraživanja.
Zdravlje mozga važno je za zaštitu od demencije, koja ima veze sa poremećenim snom.
Naučnici navode da loš san tokom vremena oštećuje mozak, izazivajući upalu i utičući na veze između moždanih ćelija.
“Dakle, redovno dremanje može da zaštiti od neurodegeneracije tako što će nadoknaditi nedostatak sna”, rekla je naučnica Valentina Paz.
Međutim, Garfild upozorava da se ne svodi sve na pronalazak udobnog mesta za dremku na poslu – preporučuje i druge načine za brigu o mozgu.
“Iskreno, radije bih provela 30 minuta vežbajući nego dremajući, verovatno ću pokušati da preporučim mojoj mami da tako radi.”
Kako pronaći odgovor?
Proučavanje dremanja može biti izazov.
Dremanje može poboljšati zdravlje, ali vas i ostaviti još umornijim, sa željom da samo nastavite da spavate.
Zbog toga su istraživači koristili pametnu tehniku da dokažu da je dremanje korisno – ogroman prirodni eksperiment zasnovan na DNK (genetskom kodu) sa kojom smo rođeni.
Prethodne studije su identifikovale 97 delova naše DNK koje dovode do veće verovatnoće da nam se tokom dana spava ili da nam to nije potrebno.
Tako je tim uzeo podatke od 35.000 ljudi, starosti od 40 do 69 godina, koji su učestvovali u projektu UK Biobank, i jednostavno uporedio te genetske “dremače” i “ne-dremače”.
Rezultati, objavljeni u časopisu Sleep Health, pokazali su razliku od 15 kubnih centimetara – što je ekvivalentno starenju od 2,6 do 6,5 godina.
Ukupni volumen mozga bio je oko 1.480 kubnih centimetara u studiji.
“Uživam u kratkim dremkama vikendom i ova studija me je ubedila da ne treba da se osećam lenjo zbog toga, možda sve to čak i štiti moj mozak”, navodi Tara Spajes-Džouns sa Univerziteta u Edinburgu i predsednica Britanskog udruženja za neuronauku.
Ona kaže da je studija “zanimljivih nalaza” pokazala “malo, ali značajno povećanje zapremine mozga”, kao i se studijom dodatno ukazuje koliko je san važan za zdravlje mozga.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
