BEOGRAD – Oko dve trećine građana Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta, pokazalo je istraživanja javnog mnjenja o životnoj sredini i klimatskim promenama, koje je predstavljeno danas u EU Info Centru, u okviru Evropske zelene nedelje 2022.
Ovo kvantitativno istraživanje na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za zelenu agendu u Srbiji.
„Javno mnjenje je veoma važno i EU često objavljuje “evropski barometar“ o raznim temama. Krajem 2021. godine, istraživanje za “Budućnost Evrope“ pokazalo je da se 91 odsto mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87 odsto svih ispitanika takođe deli ovo osećanje“, rekao je menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji Antoan Avinjon.
On je dodao, da su u istraživanju srpske javnosti o životnoj sredini izneti veoma slični podaci.
„Naš partner UNDP je posebno naveo da u Srbiji 62 odsto građana veruje da su klimatske promene realna pretnja koja zahteva stvarnu akciju. Istraživanje koje je sproveo naš novi projekat “Odvajamo“ takođe je pokazalo da je 94 odsto ljudi motivisano da preduzme akciju za odvajanje otpada kako bi pomogli Srbiji u smanjenju zagađenja. Kreatorima politika je potrebna dobra analiza podataka kako bi doneli dobre odluke. Moramo zajedno raditi na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja. To je smisao našeg slogana “Bolji smo zajedno”, rekao je on.
Istraživanje je predstavio vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović, koji je istakao da je glavni zaključak da su građani i građanke Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za te izazove.
„Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada. Kada je u pitanju životna sredina, svaki četvrti građanin Srbije, njih 26 odsto, najviše brine zbog zagađenja vazduha, na drugom mestu kao razlog za zabrinutost je kvalitet vode (13 odsto), a na trećem divlje deponije (12 odsto)“, naveo je Petrović.
Prema njegovim rečima, većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani navode: povećanje kazni za zagađivače, kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sadnju šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.
„Skoro dve trećine građana Srbije (62 odsto) smatra da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice. Prema mišljenju 82 odsto ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek“, navedeno je u istraživanju.
Rezultati pokazuju i da javnost u Srbiji kao rešenja za sprečavanju posledica klimatskih promena vidi najpre očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje, kao i očuvanje voda, a zatim smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima recikliranja.
Navike građana Srbije ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75 odsto kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.
Takođe, velika većina građana (73 odsto) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge.
Jedan deo njih smatra da su računi već previsoki (43 odsto), a drugi ne veruju da bi novac otišao u namenjene svrhe (30 odsto).
Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca, rezultati su tog istraživanja.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
