Zdrava biljka nije isto što i bezbedna hrana

Mora se odvojiti zdravlje biljaka od bezbednosti hrane, izjavila je agronom Marija Kolundžija u razgovoru za Tanjug TV o tome kako usevi reaguju na vremenske promene i na koji način ih zaštititi.

– Proizvođači moraju da se prilagode temperaturama, jer na to ne možemo da utičemo, ali možemo da pratimo patogene i štetočine i donosimo mere suzbijanja sa aktivnim materijama koje su dozvoljene da ne bi uticale na bezbednost hrane – kazala je Kolundžija.

Pošto su temperature u januaru bile iznad proseka, a februar nam je doneo sunčano vreme, Kolundžija je objasnila kako meterološki blaga zima utiče na bioritam biljaka.

– Mirovanje zavisi od spoljnih temperatura, a povećana spoljna temperatura dovodi do toga da se biljke bude – kazala je Kolundžija i dodala da će se tek videti kako će se to odraziti na rod:

– Svaka voćna vrsta ima vreme mirovanja čija dužina zavisi od vrste. Biološko mirovanje ne zavisi do spoljne temperature, ali ekološko mirovanje da, i biljke će reagovati ranije – objasnila je ona.

Kolundžija navodi kako je promena zima poslednjih godina dovela do toga da se u voćarstvu ljudi okreću mediteranskim vrstama koje vole blaže zime.

– Za nas to nije dobro jer u planinskim predelima dolazi do vraćanja zime u martu, kada se temperatura u toku noći spusti na minus koji za par noći može da odnese rod za celu godinu – objasnila je Koludžija.

Što se tiče trenutne situacije, ona kaže da su se biljke probudile, preko dana primaju vodu u međućelijske prostore koja zajedno sa niskom temperaturom noću može dovesti do smrzavanja.

– Nemamo rizik od smrzavanja još uvek sem za rane faze kajsija, što se dešava već godinama unazad na lokalitetima iznad 150 metara nadmorske visine – kaže Kolundžija.

Dodala je da štetočina, biljnih bolesti i insekata ima više, prvenstveno stenica i tzv. smrdibuba, na koje blage zime deluju povoljno, ali je objasnila kako krečenje stabala malo deluje na sprečavanje štetočina i smrzavanje.

– Biljke i životinje se uvek prilagode, a mi moramo kroz dohranu i agrotehnične mere da pomognemo biljkama u ovom periodu koji je za njih stresan – zaključila je Kolundžija.

Pročitajte još:

Mak iz Srbije neuporedivo bolji od uvoznog

Domaćeg maka, nažalost, sve je manje, bar u regionu srednjeg Banata. Ali, u Padini, mestu u opštini Kovačica, mak je možda i najzastupljenija kultura na njivama. Nije zahtevna za gajenje, a proda se bukvalno sa njive. Najveći deo proizvodnje ide u izvoz, dok se ono što preostane lako proda na manifestacijima i sajmovima. – Domaći […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.