Zbog suše će prosečan prinos pšenice iznosi oko 4,5 tone po hektaru

Žetva u Srbiji biće završena za nekoliko dana, a prinosi su zbog suše manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane i na nivou su desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tona, rekao je stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.

On je za Betu izjavio da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona i da će „to popraviti prosek u Srbiji“.

– Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo – rekao je Malešević.

Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva.

Malešević je kazao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da je rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto i da se očekuje da prosek iznosi od 4,5 do pet tona po hektaru.

Pšenica, prema njegovim rečima, ima dobru hektolitarsku masu, ali proizvođači neće moći da zarade ni ove godine kada je cena veća nego prethodnih jer su višestruko porasli troškovi.

– Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmnjivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika kao da je robijaš – rekao je Kleut.

Dodao je da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.

On je rekao da jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, mogu da malo više zarade od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo.

Svi ostali, kako je kazao, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade.

Kleut je rekao da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini pšenica potpuno unišena i narastao je smo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.

Pročitajte još:

Nedimović: „U skladištima ni 300.000 tona starog žita“

Nije vreme za špekulantsko ponašanje, nije tačno da Srbija ima 700.000 tona pšenice u skladištima, nego 60-70 posto manje od toga – izjavio je Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je žitomlinskoj privredi, okupljenoj u poslovnoj zajednici „Žita Srbije“, poručio da je pre petnaestak dana izvršen inspekcijski nadzor i da se „zna tačno koliko žita […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.