Odlazak u svemir je misija koja zahteva dugo pripremanje i detaljno planiranje svake sitnice i segmenta boravka astronauta u kosmosu.
Pre lansiranja, datum povratka je dogovoren, a uputstva o pripremi za povratak na Zemlju deo su obuke koju astronauti već na početku karijere moraju da imaju u “malom prstu”.
Sergej Krikaljov zato nije morao da brine kada je početkom ranih devedesetih kročio u NASA-in svemirski brod i napustio planetu Zemlju. Međutim, zbog jednog političkog događaja koji se desio po lansiranju, Sergeja je istorija zapamtila kao “čoveka zaboravljenog u svemiru”.
Nakon poletanja sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, Sergej Krikaljov je na svemirsku stanicu Mir stigao 18. maja 1991. godine. Bilo je ovo njegovo drugo putovanje do iste stanice i ovoga puta je bio u pratnji sovjetskog naučnika Anatolija Artsebarskog i britanske naučnice Helen Šarman. Međutim, sedam meseci nakon početka misije, stvari su se zakomplikovale kada se, SSSR, zemlja koja ih je poslala u svemir – raspala.
Zemlja koja je Krikaljova poslala u svemir više nije postojala, a svemirski centar Bajkonur i zona za sletanje nalazili su se u novoj zemlji – nezavisnom Kazahstanu, koji je pod uticajem revolucije finansijski presušio. Tako je Sergej zamoljen da u svemiru ostane – što duže!
– Najjači argument je bio ekonomski, jer im to omogućuje da ovde uštede resurse. Kažu da je ovo teško za mene i da nije baš dobro za moje zdravlje. Ali sada je zemlja u takvim problemima i šansa da se uštedi novac mora da bude glavni prioritet – izjavio je Krikaljov sa svemirske stanice Mir.
Izvor: Youtube/Raketa Stories
Kako se misija odugovlačila, njegove kolege astronauti su na kraju odlučili da se vrate kući, što znači da je osoblje svemirske stanice ostalo potpuno neusklađeno. Sergej je, sa druge strane, mogao da napusti Mir u bilo kom trenutku, na stanici je postojala kapsula za spasavanje, ali to bi dovelo do uništenja same stanice. Odlučio je da ne odustaje!
Na kraju, nekih 10 meseci nakon odlaska, Krikaljov je primio srećnu vest da je njegova zamena pronađena i da može da počne se priprema za povratak. Ovo je bez sumnje bilo olakšanje s obzirom na fizički uticaj produžene misije na njegovo zdravlje, pošto je poznato da koštana i mišićna masa vremenom opadaju u svemiru.
Kustos Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira Ketlin Luis rekla je da je Krikaljov manje zabrinut zbog političkih implikacija onoga što se dešava, već više zbog njegovog fizičkog zdravlja.
– Trenirao je za pet meseci boravka, nije bio obučen za jednogodišnju misiju – dodala je ona.
Krikaljov, koji je od tada nazvan “poslednjim sovjetskim građaninom”, sleteo je na Zemlju 25. marta 1992. godine, posle 311 dana provedenih u svemiru. Izveštaji govore da se vratio oslabljenog imuniteta, bledog lica i toliko iscrpljen da je četvoro ljudi moralo da mu pomogne da se spusti na zemlju.
Novinarima je rekao da je njegov dolazak kući bio “veoma prijatan”, uprkos gravitaciji sa kojom je morao da se suoči.
– Psihološki, teret mi je pao sa srca. Bio je to trenutak koji ne možete baš nazvati euforijom, ali bio je jako dobar osećaj – izjavio je kasnije Sergej.
Odlikovan je priznanjem “Heroj Rusije”, a sa ukupno 803 dana i nešto manje od 10 sati provedenih u svemiru, spada među svetske rekordere.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
