NOVI SAD – Kada spomenemo prvomajske praznike u Srbiji, obično su nam prve asocijacije – druženje u prirodi uz roštilj i alkohol. Međutim za vreme ovakvih praznika, kada uzimamo zasluženi predah od posla, često zaboravimo zbog čega obeležavamo određeni datum.
Prvi maj ili međunarodni praznik radničkog pokreta ustanovljen je daleke 1889. godine. Njegovi začeci zapravo datiraju još iz 1886. godine, kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga i zahtevali bolje uslove od poslodavaca i uspostavljanje osmočasovnog radnog vremena.
Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja je izbila tuča u kojoj su od strane policije ubijena četiri člana sindikata. Pobesneli zbog zločina policije, grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i nastave proteste.
Vrhunac sukoba izbio je kada je bačena bomba među pripadnike policije, pri čemu je ubijeno 7 policajaca i još mnogo njih teško povređeno. Gradske i državne vlasti pohapsile su osam anarhista, uključujući Parsonsa i Spajsa, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt.
Dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, oko 250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga kako bi odali poštu i izrazili svoju solidarnost sa nepravedno pogubljenim radnicima.
Tri godine kasnije, 1889. godine na prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan se slavi kao međunarodni dan opšte solidarnosti radničke klase.
Ovaj praznik je prvi put u Srbiji obeležen 1. maja 1893. godine i to velikim protesnim skupovima u Beogradu. Ipak, svoj puni sjaj Praznik rada na ovim prostorima doživljava tek sa dolaskom komunističkih vlasti kada on postaje jedan od centralnih državnih praznika.
Ovaj praznik se 1. maja proslavlja u preko 150 zemalja sveta, međutim pojedine države praznik rada proslavljaju na neki drugi datum, da li iz političkih razloga ili zbog toga što je prvi dan u maju rezervisan za neko drugo slavlje.
Ironično, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu Prvog maja na prvi ponedeljak u septembru, kako ga ne bi obeležavale kad i Sovjetski Savez i njegovi saveznici. Ali zato se 1. maja širom Amerike obeležavaju Dan direktora škola, Dan prava i Dan lojalnosti.
U Litvaniji je 1. maj Dan ustavnosti, kao i na Maršalskim ostrvima, gde se istog dana obeležava i Dan nezavisnosti. Grci 1. maja proslavljaju Sveti duh i cveće, Kazahstanci Dan narodnog jedinstva, a Haićani Dan poljoprivrede.
Od kraja 19. veka pa do danas, ovo je praznik koji ljudi sa naših prostora uvek obeležavaju u veselju sa prijateljima i porodicom. Tako će biti i ovog 1. maja, bez dileme, a sada nakon što ste pročitali ovaj tekst, možete da iskoristite priliku i uz dobar roštilj i piće održite kratku lekciju iz istorije i podsetite svoje okruženje, zbog čega obeležavamo 1. maj.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
