Požega – Kineski graditelji ne odustaju, probijaju u dve smene
Deonica auto-puta od Preljine do Požege dugačka je nešto manje od 31 kilometra i laici bi rekli da će se taj deo auto-puta završiti u kratkom roku.
Možda bi to i bilo zaista tako da se ispred kineskih gratitelja nije isprečila planina Jelica kroz čiju utrobu treba prokopati tunel dug čak tri kilometra, koju nazivaju čak i srpski Gotar – najduži švajcarski tunel. Trenutno su u toku radovi na poddeonicama, tunelima Laz i Munjino Brdo, koji se odvijaju u dnevnoj i noćnoj smeni, sedam dana nedeljno.
– U toku je iskop i leve i desne tunelske cevi. Do sada je iskopano nekih 970 metara u levoj cevi i tu imamo najve’i napredak na ovom ulaynom portalu. Radovi se odvijaju i na izlaznom portalu paralelno. Tu je oko 600 metara iskopano u obe cevi – rekao je za RINU, Blažo Dutina, nadzorni inženjer za tunele Laz i Munjino Brdo.
Visina tunela, tj. tunelske cevi je 4,75 metara, ali zbog lučnog dela konstrukcije, visina prelazi 6 m, dok širina sa pešačkim stazama iznosi 10 metara. Tunel „Laz” imaće devet pešačkih prolaza, dva prolaza za vozila, pešačke staze i „SOS” niše.
– Svaki tunel jeste izazov, jeste pričaza sebe, ima neke svoje specifičnosti. Postoje projekti tunela, postoje istražne bušotine, koje se rade na nekih 200, 300 metara. Onda mi između tih bušotina nismo uvek sigurni kakav materijal će da bude. Da li će doći do nekih geoloških ispadanja, priliva iznenadnog vode, većih količina vode. Geologija je dosta promenljiva u tunelu Laz. Imamo i bolje partije koje se miniraju. Imamo i lošije materijale koji se bolje kopaju ali su i nestabilniji – dodao je inženjer Dutina.
Od izalska iz tunela „Laz” do ulaska u tunel „Munjino Brdo” ima 7,7 km, na tom delu nalaze se ozbiljni arhitektonski poduhvati.
– Auto-put nastavlja preko markovičkog i rtarskog polja. Deo trase je u nasipima, deop trase prelazi kasnije u mostove. Od izlaza iz tunela Laz do ulaza u tunel Munjino brdo ima ukupno 12 mostova i tri velika nadvoznjaka i ima određen broj pristupnih rampi na petlji Lučani. Pored toga u ataru sela Negrišori se nalaze i najdeblji useci. To su vrlo ozbiljni i zahtevni delovi projekta. To je takozvana podeonica ili potez Četiri koja ima i probleme u vidu sa kolizijama sa lokalnom infrastrukturom, vodovodnom, elektro i gasnom”, kaže Vladimir Petrović, rukovodilac stručnog nadzora ispred konzorcijuma „CPL Nivelt”.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
