KOPAONIK – Posle četiri dana sa 33 panela i 200 panelista, obraćanja više specijalnih gostiju, premijerke Ane Brnabić, guvernera NBS Jorgovanke Tabaković i više ministara, u hotelu Grand na Kopaoniku završen je Kopaonik biznis forum (KBF).
Zatvarajući Forum predsednik organizatora Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je izneo zaključke skupa i rekao da su rat u Ukrajini, rast cena energenata i prekinuti globalni lanci snabdevanja bili teme ovogodišnjeg skupa, ali sve u svetlu Agende održivog razvoja, kao osnovne teme.
“Suština održivog razvoja i jeste da iznedrite privrednu strukturu koja će biti otporna na eksterne šokove kakav je ovaj u kome živimo. Forum je pokazao potrebu jednog ovakvog godišnjeg okupljanja privredne, političke i akademske elite”, izjavio je on.
Istakao je da su učesnici u načelu saglasni da je Srbija iz fiskalnog ugla imala dobar ulazak u 2022. ali i da sada živimo u vreme izrazite geopolitičke krize i nadolazeće ekonomske krize, te je preporuka KBF nosiocima ekonomske vlasti da fiskalna politika bude oprezna, štedljiva.
“Takođe i da se stvara veći fiskalni prostor da bi moglo da se interveniše na strani ponude, kao i da monetarna politika mora da nađe ravnotežu između instrumenata za smanjenje inflacije i instrumenata koji treba da podstaknu rast”, rekao je Vlahović.
Naveo je da će Savez ekonomista za tri nedelje izaći sa preciznim zaključcima i preporukama kreatorima ekonomske politike.
Najavio je da će jubilarni 30. Kopaonik biznis forum biti održan na istom mestu od 5. do 8. marta 2023.
Vlahović je rekao da je na Forumu bilo 1.250 učesnika uživo a samo u prva tri dana skup je onlajn pratilo oko 6000 ljudi.
Vlahović je ranije za Tanjug izjavio da postoji veliki strah da nas čeka vreme stagflacije, odnosno situacija kada će paralelno stagnirati privredne aktivnosti a inflacija biti visoka.
U tom smislu je podsetio da je u januaru inflacija u SAD bila 7,5 odsto, što je najviše u poslednjih 40 godina, da je inflacija u evrozoni već sada na nivou oko pet odsto a kod nas je u januaru bila 8,2 odsto.
“Sve se to dešavalo pre početka rata u Ukrajini i pre svih sankcija koje su nametnute Rusiji. Sankcije i rat u Ukrajini su dodatno pogurali cenu energenata i hrane i kao i bazičnih metala sa kojima se trguje i to će svakako imati uticaj na privrednu aktivnost kod nas”, ocenio je.
Rekao je i da se postavlja pitanje u kojoj će meri geopolitička kriza uticati na odluke investitora koje su već bile donešene za investiranje kod nas.
Kaže da to takođe može da bude dodatni problem i da izazove eventualno povećanje odnosno produbljivanje ekstremnog deficita.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
