Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije, a u praksi najveći potrčko i poslušnik opozicije, verovatno je najmanje i profitirao od svih koji stoje uz rame Dragana Đilasa. Njegove krađe mere se samo u desetinama, eventualno nekoj stotini miliona dinara, piše portal 24sedam.
Ali, da se vratimo na početak. Imali smo prilike više puta da vidimo u medijima fotokopije svedočanstava Miroslava Aleksića, kao dokaz njegovog provlačenja kroz iglene uši na avgustovskim popravnim ispitima. Kakav tad, ništa bolji ni sad.
Prvi životni učitelj, Mlađan Dinkić. Za one koji ga se ne sećaju, što je zapravo teoretski nemoguće, osim ukoliko ste premladi i ne pratite politiku, gospodin Dinkić je prevarant i lopov kakav se još dugo neće roditi. Prepametan, pun znanja, inače ekonomista po struci i jedno vreme guverner NBS, toliko iznad svih Aleksića, Marinika, Milivojevića i njima sličnih, da ne samo da je preveslao i pokrao Srbiju, već i svoje saborce.
Nikad procesuiran – previše namazan i obrazovan da bi dozvolio da do toga dođe, u vreme Aleksićevog ulaska u politiku bio je predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, petooktobarske partije izuzetno moćne u tom trenutku, koja je dolaskom na vlast sprovela tranziciju i privatizaciju i desetkovala finansije Srbije.
Dakle, ako je do krađe, zaista je imao učitelja nad učiteljima. A Miki, kao i u školi, nedovoljan 1. večiti ponavljač, nesposoban da bilo šta u životu izvede samostalno, pa čak i krađu.
Onda je našao sledećeg mentora, tasta Ljubišu Kneževića. Čoveka kome je 6 godina trebalo da položi samo jedan ispit. Ipak, i bez tog neophodnog znanja, uspeo je da, zajedno sa zetom, od svoje matične kuće – Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik, ukrade više od 55 miliona dinara. Za krađu očigledno nije potrebna škola, što najbolje možemo videti na primerima Miroslava Aleksića i Ljubiše Kneževića.
A kako se Miki dokopao miliona?
Koristio je Fond za unapređenje ljudskih resursa, koji je osnovao njegov tast, a onda ga prepustio ćerki i zetu – Miroslavu i Mileni, a on našao koku nosilju prelaskom u Nacionalnu službu.
Elem, Mikica i Milenica su pisali projekte o angažovanju ljudi u javnom sektoru i raznoraznim, „preko potrebnim“ obukama, a tatica odnosno tast je sve to keširao sa računa svoje firme, samo što su izgleda zaboravili da ga obaveste da firma nije njegova, već državna.
Dakle, NSZ Trstenik i Fond za unapređenje resursa građana za godinu dana (2011/’12) potpisali su 6 ugovora vrednosti:
29.04.2011. – 3 954 141,00
04.05.2011. – 2 060 204,00
15.06.2011. – 9 407 176,00
28.02.2012. – 4 537 899,00
12.04.2012. – 11 876 825,00
17.04.2012. – 4 277 716,00
Više od 36 miliona za manje od godinu dana?
Ovo je kad su već ušli u biznis. Ali, koliko nisko su ljudi spremni da se spuste za malo novca, nećete verovati.
Onaj isti, gore spomenuti Fond u vlasništvu porodice Knežević – Aleksić, 2008.godine pokrao je novac za prevoz od 100 angažovanih lica, u ukupnom iznosu od 1 100 000,00. Vezano za ovu aferu, više desetina radnika svedočilo je da nisu dobili ni dinar na ime prevoza, iako je NSZ Trstenik uredno isplatila svaku paru Aleksićevom Fondu.
Ovakvu prevaru ponovili su još jednom, 2009.godine.
NSZ Trstenik je Fondu za unapređenje ljudskih resursa 2009.god. isplatila novac po 2 ugovora, potpisana istog dana, 29.06.2009. i to:
* 9 284 060,00 i
* 9 328 955,00.
U junu 2008.god. Fond je prijavio projekat o obuci za negovateljice za 50 nezaposlenih lica. Novac je uredno legao na račun, još urednije je podignut u celosti, a obuke, nezaposlenih, negovateljica ili bilo čega nema čak ni u evidenciji.
Kao što se da videti iz priloženog, najlakše je krasti od najnemoćnijih i najugroženijih. Iako gotovo bez škole, moramo priznati da je Miroslav Aleksić u praksi doktorirao krađe od države i, sa punim pravom pretpostavljamo da se konačno oseća više nego pametno.
Ali, u životu sve dođe na naplatu, pa se nadamo da će i Miki zajedno sa porodicom lopova konačno odgovarati za sve svoje prevare.
