Od pedesetih godina 20. veka, broj ljudi sa problemima u vezi sa štitnom žlezdom značajno je porastao. Procenjeno je da su poremećaji štitne žlezde, posebno hipotireoza, postali mnogo češći nego što su bili u prethodnim decenijama.
U medicinskom udžbeniku iz šezdesetih godina prošlog veka, bolesti štitne žlezde bile su tretirane kao relativno retke i nisu se smatrale uobičajenim u praksi. Međutim, tokom poslednjih decenija, učestalost ovih poremećaja porasla je, što je delimično posledica bolјeg prepoznavanja simptoma, napretka dijagnostičkih tehnika i sve veće svesnosti o zdravlju štitne žlezde.
Problemi sa štitnom žlezdom, posebno autoimune bolesti poput Hašimotovog tireoiditisa, znatno češće pogađaju žene nego muškarce. Prema istraživanjima, žene su od 5 do 10 puta sklonije razvoju poremećaja štitne žlezde, što ukazuje na značajnu ulogu hormona i imunološkog sistema u ovom procesu. Iako uzroci ove prevalencije nisu potpuno razjašnjeni, stručnjaci smatraju da hormonske promene i razlike između polova mogu biti ključni faktori.
Međutim, mnogi ljudi koji pate od hipotireoze ne znaju da imaju ovu bolest jer nisu testirali antitela ili nisu bili dovoljno informisani o simptomima. Osobe sa blagim simptomima često ignorišu ili ne prepoznaju znakove hipotireoze, što može dovesti do kasnijih komplikacija i pogoršanja stanja. Često se radi o simptomima koji se postepeno razvijaju i mogu biti lako pripisani svakodnevnom stresu ili starenju.
Testiranje antitela, posebno anti-TPO (antitela na tiroperoksidazu) i anti-TG (antitela na tireoglobulin), može pomoći u dijagnostikovanju Hašimotovog tireoiditisa i drugih autoimunih poremećaja štitne žlezde. Osobe sa pozitivnim rezultatima testova na antitela, ali bez izraženih simptoma, mogu takođe biti u riziku od razvoja hipotireoze u budućnosti, pa je redovno praćenje i rano prepoznavanje bolesti ključ za sprečavanje ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Jedan od razloga za ovu neravnotežu leži u činjenici da ženski hormoni, poput estrogena, mogu uticati na funkciju imunološkog sistema. Estrogeni mogu povećati sklonost imunog sistema da reaguje protiv tela, što doprinosi razvoju autoimunih bolesti. Ovo objašnjava zašto su žene u reproduktivnom periodu, ali i tokom menopauze, posebno podložne bolestima štitne žlezde.
Pored toga, trudnoća može biti vreme kada žene posebno osete posledice problema sa štitnom žlezdom. Hormonske promene koje se dešavaju tokom trudnoće mogu uticati na funkciju štitne žlezde, a žene koje već imaju predispoziciju za poremećaje štitne žlezde mogu doživeti pogoršanje simptoma ili čak prvi put razviti bolest tokom ovog perioda. Nakon porođaja, posebno u prvim mesecima, žene takođe mogu biti podložne postporođajnom tireoiditisu, koji može uzrokovati privremene poremećaje u funkciji štitne žlezde.
S obzirom na to da su žene najčešće pogođene ovim poremećajem, važno je da budu posebno svesne simptoma i da redovno testiraju funkciju štitne žlezde, naročito ako imaju istoriju autoimunih bolesti u porodici. U mnogim slučajevima, rani simptomi, kao što su umor, depresija, problemi sa težinom ili suva koža, mogu biti pogrešno pripisani hormonima ili stresu, pa se često ne prepoznaju kao znakovi problema sa štitnom žlezdom.
Kroz edukaciju i povećanu svest o ovoj temi, žene mogu bolje razumeti svoju predispoziciju za ove bolesti, a pravovremena dijagnostika i tretman mogu im pomoći da očuvaju zdravlje štitne žlezde i spreče ozbiljne posledice po opšte zdravlje.
Zdravlje štitne žlezde igra ključnu ulogu u održavanju opšteg fizičkog i mentalnog zdravlja, a povećana učestalost problema sa štitnom žlezdom postavlja pitanje koliko je važno da se dijagnostika i tretman ovih bolesti unaprede. Edukacija i svest o simptomima i testiranjima mogu značajno doprineti boljoj prevenciji i ranom otkrivanju ovih bolesti, čime se omogućava pravovremeno lečenje i smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija.
