Zašto su stanovnici nordijskih zemalja najsrećniji, šta možemo da naučimo od njih

Neki smatraju da je to zato što su to male, homogene i bogate države. Pre nekoliko godina, istraživači su sugerisali da je to zbog genetskih predispozicija, ali prema Svetskom izveštaju o sreći (VHR), te teorije nisu tačne. Nordijske države su bogate i srećne, ali nisu sve bogate nacije srećne kao Nordijci. Singapur je jedna od najbogatijih zemalja na svetu, ali se prema izveštaju nalazi na 27. mestu. Kuvajt je peta najbogatija zemlja na svetu na 54. mestu po sreći svojih stanovnika, prenosi RTS.

Nordijske zemlje su poznate po niskim stopama nejednakosti prihoda, ali istraživanja nisu pokazala da je to razlog visokog zadovoljstva životom. Utvrđeno je da visoka nejednakost prihoda izaziva nepoverenje, što utiče na nivo zadovoljstva, jer ove nacije ne vole da ih varaju.

Naučnici veruju da postoji ono što se naziva biomarkerima sreće. Ali rezultati studije pokazuju da je 60 do 70% osećanja sreće uslovljeno spoljnim faktorima, ostatak je genetika.

Skoro 8% stanovništva Finske rođeno je u inostranstvu. Skoro 7,5% stanovništva Danske su stranci. U Francuskoj 10% stanovništva čine stranci.

U Izveštaju o sreći za 2018. naglašeno je da udeo stranaca ne utiče na osećaj sreće kod domicilnog stanovništva. Udeo stranaca u deset nacija koje su okarakterisane kao najsrećnije iznosio je 17,2%, što je duplo više od svetskog proseka.

U nordijskim zemljama postoje dobre institucije, zbog čega su građani zadovoljni.

Jedan od autora Izveštaja o sreći, profesor Džon F. Helivel, primetio je da se istraživanje bavilo BDP po glavi stanovnika, institucionalnom podrškom, očekivanim životnim vekom, stepenom slobode, stepenom velikodušnosti države i stepenom korupcije. Prema njegovim rečima, među Nordijcima ima najviše poverenja i dobre volje. On je istakao da se to ogleda u radu institucija i privatnom ponašanju ljudi.

Kvalitet institucija i socijalna država značajno utiču na osećaj zadovoljstva životom stanovništva. Podaci pokazuju da su ljudi koji žive u zemljama u kojima postoje kvalitetne institucije zadovoljni, što znači postojanje dobrih penzija, dobre naknade za roditeljsko odsustvo, naknade za negu bolesnika, dobre zdravstvene usluge i obrazovanje, naknade za nezaposlene.

To čini institucije manje nejednakim, što građane navodi da veruju u institucije, odnosno da budu zadovoljni.

Profesor Helivel je istakao da je poverenje stanovništva veoma važno. Da bi se utvrdilo koliko je važno ispitanici su upitani da li misle da će im se vratiti izgubljeni novčanik.

Zadovoljniji životom bili su oni koji su očekivali da im se novčanik vrati. Takve osobe su sebe smatrale srećnijim od onih koji to nisu očekivali.

Prema istraživanju Američke kompanije “Reader’s Digest” Helsinki je bio grad u kome je vraćeno najviše novčanika.

Institucije se grade ukazanim poverenjem.

Zemlje Latinske Amerike često se karakterišu kao zemlje sa “pozitivnim osećanjima”. Ali nisu ni među 20 država čije su nacije okarakterisane kao najsrećnije. Najsrećnije su nordijske nacije gde se pozitivna osećanja ređe izražavaju. Smatraju se prilično melanholičnima.

Najviša prosečna temperatura u jugozapadnoj Finskoj iznosi 6,5 stepeni Celzijusa godišnje. Na istoku i severu je još niža.

Nordijske zime su duge, mračne i hladne, a sreća se povezuje sa toplom klimom. Ljudi se prilagođavaju različitim vremenskim uslovima – jednostavno se navikavaju da žive pod intenzivnom kišom, snegom i niskim temperaturama.

Profesor Helivel je istakao da su ljudi mnogo srećniji kada znaju da postoji neko ko će im pomoći, da postoji neko ko je velikodušan. To je zapravo pitanje poverenja koje se može izgraditi unutar drugih naroda.

Pored toga, potrebno je što više uključiti u pitanja od javnog značaja i insistirati da institucije što više služe javnom dobru.