Rumunski brend je prepoznatljiv po niskobudžetnim automobilima. Tradiciju pristupačnih modela sledi i najnovija Dacia Jogger.
Dacia ima reputaciju proizvođača jeftinih automobila, a odgovor na pitanje zašto su vozila ove marke cenovno pristupačnija od konkurencije potražio je švajcarski Blick.ch od člana Razvojnog odeljenja kompanije, Marca Strussa. Njegova objašnjenja pokazuju da se u uštedama može biti kreativan pa čak i inovativan.
Za početak, proizvodnja se već u startu odvija jeftino u dva pogona u matičnoj zemlji, Rumuniji, uz pomoć jeftine radne snage. Mala je verovatnoća da će Dacia graditi fabrike u Austriji ili Velikoj Britaniji.
Uz to, kao filijala kompanije Renault, u čijem je vlasništvu, Dacia može da se osloni na njihovu tehnologiju i koristiti pogonske sisteme i druge sklopove iz portfolija francuske grupe. Osnova Dustera, na primer, još se bazira na istoj tehnologiji kao i treća generacija modela Renault Clio, lansiranog 2005. godine.
Ali to nije sve. Modeli marke Dacia nisu samo jeftini, nego i imaju solidne rezultate kada je reč o bezbednosti (prije svega, misli se na korektne rezultate na “crash” testovima, iako su sistemi aktivne bezbednosti i dalje skromni pa zbog toga njihovi automobili dobijaju manje zvezdica na EuroNCAP testovima) i izgledaju dobro u poređenju sa drugim jeftinim automobilima.
U čemu je, dakle, tajna Rumuna? Pogledajmo na primeru novog Joggera.
Mala masa vozila je jedan od ključnih odgovora. Lagani automobili znači manje sirovina i manje motore. I jedno i drugo pojeftinjuje proizvodnju, a time i vozilo.
Boja za štitnik podvozja već je ugrađena u plastiku tokom proizvodnje. Dakle, ne mora se posebno farbati. To štedi jedan radni korak i čini štitnik podvozja izdržljivijim. Krhotine od kamena ili druge ogrebotine nisu vidljive i ne mogu oštetiti lak koji bi se tada morao ponovo farbati.
Osim toga, umesto plastičnih bočnih zaštita na Joggerovim vratima su nalepnice, što je, kažu u rumunskom proizvođaču, višestruko motivisana odluka. Jeftinije su, a i plastične obloge u ovom cjenovnom rangu izgledale bi zaista jeftino i ubrzo bi delovale istrošeno.
Dalje, prednji deo do B-stuba Joggera pozajmljen je od modela Sandero Stepway, što opet smanjuje troškove.
Zatim, ako pogledate malo bolje, Jogger pozadi nema izduvne cevi, čak ni one lažne. Završetak izduvnog sistema je negde na sredini automobila, što, pogađate, takođe štedi materijal i novac.
Zadnja svetla su postavljena vertikalno, a nijedna lampica nije na vratima prtljažnika. Tako su vrata oslobođena ovih električnih instalacija, ali je i njihov otvor veći za ubacivanje prtljaga.
Dacia nije razvila nova sedišta za treći red u Joggeru već nastavlja da koristi ona iz prethodnika, modela Lodgy. Ova sedišta su teška samo deset kilograma.
Šine za pomeranje sedišta izostavljene su zbog troškova i težine.
I dok kupci moraju da žive bez električnih vrata prtljažnika ili kliznih zadnjih sedišta, krovni nosač dostupan je gotovo besplatno.
Naime, krovni nosači su dizajnirani na način da se uzdužne šipke mogu okrenuti poprečno u samo nekoliko jednostavnih koraka i transformisati iz čisto estetskog u funkcionalni krovni nosač, što kupcima štedi novac jer ne moraju da nabavljaju posebne nosače.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
