Američki naučnici veruju da su otkrili zašto tokom starenja kosa postaje seda. Ključ nastanka sede kose je u ćelijama zaduženim za pigmentaciju, koje gube sposobnost sazrevanja, a dalji rad na istraživanju bi mogao da pruži osnovu za preokretanje ovog procesa.
Naše vlasi neprestano rastu i opadaju, što je deo normalnog ciklusa koji se dešava tokom života. Nova kosa raste iz folikula dlake, koji se nalaze u koži, gde se takođe nalaze melanociti koji proizvode pigmente. I melanociti stalno propadaju i obnavljaju se.
Stručnjaci Medicinskog centra „Langon“ („NYU Langone Health“), koristili su specijalne skenere i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija. Kako kosa stari, opada, a zatim ponovo izrasta, sve veći broj matičnih ćelija melanocita usporava svoj rad. Matične ćelije prestaju da idu oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne uspevaju da ostvare fazu zrelih melanocita. Bez stvaranja pigmenta, kosa postaje siva, bela ili srebrna, prenosi Bi-Bi-Si.
Zastoj u razvoju utiče na nezrele ćelije koje bi se, inače, razvile u melanocite koji kosi daju boju ili nijansu, kažu naučnici Univerziteta u Njujorku (NYU) koji su proučavali pojavu sedih dlaka kod miševa, a koje imaju identične ćelije odgovorne za nijansu krzna. Tim istraživača smatra da bi dalji rad u ovom polju mogao da pruži osnovu za preokretanje procesa kojim kosa sedi.
„Naša studija doprinosi razumevanju kako matične ćelije melanociti farbaju kosu. Novootkriveni mehanizmi povećavaju mogućnost da isto fiksno pozicioniranje matičnih ćelija melanocita može postojati kod ljudi. Ako se to ispostavi kao tačno, predstavljalo bi stvaranje načina kako da zaustavimo pojavu sede kose ili čak kako da vratimo prirodnu boju kose“, rekao je vodeći istraživač studije, doktor Ći Sun.
Ovo nije prvi put da naučnici sugerišu da bi seda kosa mogla biti delimično reverzibilan proces. Neki istraživači tvrde da stres može doprineti da ljudska kosa pobeli, i sugerišu da bi uklanjanje anksioznosti moglo da obnovi proces pigmentacije – barem na neko vreme. Druga istraživanja podsećaju da genetika delimično određuje kada postajemo sedi.
Većina žena voli da prefarba svoju osedelu kosu, dok drugi prihvataju svoje sede vlasi. Međutim postoji i trend farbanja kose u srebrnu, belu ili sivu. I dok neki pod uticajem trenda farbaju kosu u „sedo“, mnoge žene su nakon pandemije prestale da farbaju svoj sedi izrastak. Naime, one su tokom pandemije bile u nemogućnosti da odu kod frizera i redovno održavaju farbanu kosu, pa su pustile da kosa raste ne koristeći nikakve preparate da belu kosu sakriju. To su nastavile da rade i kada je pandemija prestala.
Iako postoji stari običaj da se sede dlake čupaju, stručnjaci savetuju da to ipak ne bi trebalo činiti, jer time se ne sprečava da naredna dlaka koja bude izrasla iz istog folikula ne bude bela. Naprotiv, čupanjem se može oštetiti folikul dlake, što na duže staze može dovesti do proređene kose.
Dr Lejla Asfor iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je za Bi-Bi-Si da je farbanje kose veliki biznis: „Procenjuje se da će globalno tržište boja za kosu dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara do 2030. godine. Jasno je da postoji potražnja. Što se šire javnosti tiče, istraživanje bi moglo biti protumačeno kao korak bliže pronalaženju načina da sedim vlasima vratimo prirodnu boju. Međutim, rezultati ove studije na medicinskom polju donose bolje razumevanje uloga matičnih ćelija, kako bi se na primer proniklo u prirodu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma.“ Prema njenim rečima, veza postoji i sa zdravstvenim stanjem alopecije, gde imuni sistem napada kosu i uzrokuje njeno opadanje, a vlasi, kada ponovo porastu, ponekad pobele. Takođe, jedna od primena mogla bi se naći kod vitiliga, tokom kojeg oboleli dobija bele mrlje na koži.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
