Ako ste nedavno taksisti ili nepoznatoj osobi u parku ispričali probleme na poslu, u kući i otkrili svoju životnu priču, niste jedini. Strancima se poveravamo mnogo više nego što mislimo, pokazalo je istraživanje koje je među 2.000 Amerikanaca sproveo sociolog sa Univerziteta Harvard (Harward University) Mario Luis Smol.
Skoro polovina ispitanika priznala je da se poslednji put poverila barmenu, frizeru, treneru i drugim potpunim strancima, a ne prijateljima, partnerima ili članovima porodice. Na prvi pogled iznenađujuće, ali ne i ako imamo u vidu činjenicu da uvek sa sobom nosimo lični emocionalni teret u kom se nalaze sumnje, nesigurnosti, želje, dileme.
Ponekad teret postane pretežak pa poželimo da olakšamo dušu, za šta koristimo prvu „žrtvu“ koju nađemo u blizini. Ali, znatno češće, namerno izbegavamo da pričamo sa bližnjima jer ne želimo da ih povredimo ili se plašimo da bi mogli da promene mišljenje o nama.
Stranac nas ne poznaje, ne osuđuje i neće naše tajne kasnije upotrebiti kao oružje protiv nas. Pred njim nemamo potrebu da ulepšavamo sebe, ne zanima nas šta će misliti jer ga verovatno više nikada u životu nećemo videti. I zato smo spremni da se ogolimo do kraja, a ponekad i iznenadimo sebe bujicom osećanja i misli koja nastaje kad počnemo da pričamo bez zadrške, objašnjava Smol.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
