Pre par dana, domaću javnost je šokirala vest da se muzičar Momčilo Bajagić Bajaga razveo, posle 33 godine braka. Nešto ranije ove godine, i brak glumca Lazara Ristovskog okončan je, posle 42 godine.
U poslednje vreme neretko čujemo da se neki par razvodi nakon više decenija braka, a kada su akteri javne ličnosti, to privuče veliku pažnju javnosti.
Koji je razlog zbog kojeg ljudi odluče da posle nekoliko decenija zajedničkog života više ne mogu da budu zajedno, odgovorila je psiholog i porodični psihoterapeut, Radmila Vulić Bojović, gostujući u Jutarnjem programu na TV Prva.
“Ima mnogo faktora koji utiču, ali na nivou fenomena imamo veliku promenu, koja se dogodila u načinu kako razumevamo brak i odnos. Postoji jedan važan faktor, koji je počeo da uzima primat u svemu tome, a to je kvalitet života. Brak kao kategorija po sebi je, naravn,o značajna, to je formalno-pravna kategorija, psihološka kategorija, kojoj se mi, na neki način, obavezujemo jedno drugom itd. Ali, faktor kvaliteta života i kvaliteta tog braka postaje nešto što je u poslednje vreme veoma značajno. Tako da ljudi u poslednje vreme počinju da se pitaju ’okej, ovo jeste neka zajednica kojoj sam se posvetila, ali šta ja od ovoga očekujem i šta ja iz ovoga dobijam? Koliko moje očekivanje i ono što dobijam iz svega toga nije u saglasju?’ Ja onda počinjem da razmatram druge opcije”, kaže psihološkinja, koja dodaje da do pre samo pedesetak godina druge opcije maltene nisu postojale, prenosi Mondo.
“Mi danas imamo drugu situaciju, došlo je do razlike, žene su u mogućnosti da mogu da se razdvoje. Vrlo često žene nisu bile u mogućnosti, ukoliko nisu imale svoj izvor prihoda, imovinu. Tako da, mnogo stvari se promenilo u tom kontekstu i odnosi su se promenili. Mi danas pitamo sebe šta želimo i šta očekujemo”.
Vulić Bojović smatra da je na odluke o razvodima uticala i pandemija korone, koja nas je naterala da više budemo jedni sa drugima i preispitamo svoje odnose.
“Mislim da je ova korona promenila način kako ljudi razmišljaju o svojim odnosima. Ti spoljni organizatori našeg života, kao što je posao, rekreacija, izlasci, boravci negde, to je isključeno. Vi ste onda vraćeni na fabrička podešavanja, počinjete da se pitate: ’Čekaj, da li ja mogu sa ovom osobom s kojom kao živim, a u stvari sam svuda okolo samo nisam tu, da li ja mogu da živim na ovakav način?’”.
Ona ističe da su razvodi veoma stresni i da ljudi ponekad ostaju u braku iz navike ili zbog dece, ali podseća da deca stradaju u odnosima koji nisu dobri.
“To je jako stresna situacija. Razdvajanje i razvod nisu idealno rešenje, ali to je ponekad razrešenje dugogodišnje drame koja postoji”.
Psiholog ističe da u stručnoj literaturi ponešto što se zove “sedi razvodi”, i, naravno, odnosi se na razvode u srednjim godinama.
“Mislim da je suština u tome da ljudi više nisu spremni da zarad forme odustanu od sadržine i to je izuzetno značajno. Ima i nešto što se zove divergentni lični razvoj, u stvari, kad se ljudi razvijaju na različite načine, tako da je to prilično česta pojava danas”.
Za kraj, ona podseća da na svim odnosima mora da se radi, a na partnerskim pogotovo.
“Ništa nije zdravo za gotovo i ništa se ne podrazumeva, od toga samo nastaju problemi. Kad se oko jednog odnosa trudite i radite na njemu, to onda može da bude jedna jako dobra priča”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
