Većina ljudi se probudi jednom ili dva puta tokom noći. Razlozi uključuju konzumiranje kofeina, fizički bol, ali i druge probleme i stanja, uključujući i starosno doba.
Ako se često budite, nećete dobiti dovoljno kvalitetnog sna da biste bili osveženi i zdravi. Važno je da otkrijete šta vas budi, da biste mogli da rešite problem i odmorite se.
Odraslim osobama je potrebno od 7 do 9 sati sna noću. To je podeljeno na razdoblja laganog sna, dubokog sna i sna sa brzim pokretima očiju (REM faza), kada sanjate. Kroz te faze svi prolazimo nekoliko puta svake noći.
Većina našeg dubokog sna događa se početkom noći. Što se više ide prema jutru, uglavnom smo u REM i fazi lakšeg sna, kada se lakše i budimo.
Mnogi zdravstveni problemi imaju simptome koji se pogoršavaju noću, kao što su bol, naročito kod artritisa, zatim srčana insuficijencija, anemija srpastih ćelija ili rak. Teškoće sa disanjem uzrokovane astmom, bronhitisom ili drugom plućnom bolešću, problemi sa varenjem, posebno bol i kašalj zbog refluksa kiseline u ležećem položaju ili simptomi sindroma iritabilnog creva, mogu, takođe, biti uzroci noćnog buđenja.
Žene se često bude noću kada se nivoi hormona menjaju zbog menstruacionog ciklusa ili tokom menopauze. Naleti vrućine i noćno znojenje, takođe, ometaju san.
Bolesti mozga i nerava, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, dovode do nesanice, buđenja i lošeg noćnog sna.
Često mokrenje, zbog uzimanja mnogo tečnosti tokom dana ili zbog zdravstvenig stanja poput dijabetesa, bolesti srca, zapaljenja bešike ili uvećane prostate, može biti uzrok noćnog buđenja, kao i lekovi za lečenje ovih poremećaja. Beta-blokatori, antidepresivi, lekovi za ADHD, dekongestivi i medikamenti koji sadrže steroide, takođe, mogu uticati na san, piše WebMD.
Psihološki uzroci
Stres je jedan od glavnih razloga zašto se ljudi bude noću. Anksioznost i stres čine vaš san lakšim i sprečavaju vas da uđete u dubok i REM san.
Drugi problemi mentalnog zdravlja, takođe, mogu da uzrokuju probleme sa spavanjem, uključujući posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), bipolarni poremećaj, depresiju i šizofreniju.
Neke od stvari koje radite preko dana mogu da vam ometaju i onemoguće dobar san noću. Promena rasporeda spavanja, vremena kada idete u krevet i kada se budite, otežava održavanje unutrašnjeg sata podešenim.
Svetlo sa telefona i kompjutera može da probudi vaš mozak.
Piće pre spavanja može da vam pomogne da brzo zaspite, ali će vas buditi tokom noći, ne dopuštajući vam da dođete do dubokih ili REM faza sna.
Kofein je stimulans kojem treba i do 8 sati da nestane iz organizma, pa izbegavajte da pijete kafu u popodnevnim satima ukoliko se imate problem sa noćnim buđenjem.
Nikotin je još jedan stimulans koji može učiniti da spavate manje mirno. Mnogi pušači se prerano probude, jer telo počne da žudi za cigaretom.
Okruženje je bitno
Stvari oko vas poput svetla, kućnih ljubimaca ili temperature mogu da otežaju spavanje dok se krećete između faza sna, piše 24sata.
Stavite tamne zavese na prozore ili nosite masku za oči kako biste blokirali svetlost. Za prikrivanje zvukova koristite čepiće za uši, ventilator ili uređaj za beli šum. Održavajte temperaturu u spavaćoj sobi nižom, piše WebMD.
Poremećaji spavanja:
Apneja za vreme spavanja
Ako hrčete glasno i često, možda imate opstruktivnu apneju. Tkiva u ustima i grlu zatvaraju vam disajne puteve, što vam zaustavlja disanje mnogo puta tokom noći. Mozak vas dovoljno probudi da možete ponovno da počnete da dišete, a možda se i potpuno probudite. Jedan od najefikasnijih tretmana je spavanje sa aparatom za disanje koji održava disajne puteve otvorenim.
Sindrom nemirnih nogu
Ovaj poremećaj uzrokuje osećaj bockanja zbog kojeg želite da protegnete ili pomerite noge. Može biti jače izražen noću.
Noćni strahovi
Epizode vrištanja, udaranja ili glumljenja straha tokom sna najčešći su kod dece, ali mogu da ih imaju i odrasli.
Saveti za mirniji san
Izađite napolje barem 15 minuta svaki dan, kako biste podesili svoj unutrašnji sat.
Nemojte vežbati najmanje 5 sati pre spavanja.
Držite se rasporeda – pokušajte da idete na spavanje i da se budite u isto vreme svakog dana, nemojte dremati popodne.
Okupajte se u toploj kupki, slušajte tihu muziku ili čitajte knjigu pred spavanje.
Ne koristite elektronske uređaje sat vremena pre spavanja.
Nemojte da koristite svoj krevet ni za šta drugo osim za spavanje (ili seks).
Neka soba bude tiha, tamna i hladna.
Ako se probudite i ne možete da zaspite ni nakon 15 ili 20 minuta, ustanite iz kreveta i činite nešto umirujuće dok ponovno ne osetite pospanost. Oduprite se porivu da zgrabite telefon dok pokušavate ponovo da zaspite.
Pročitajte još:
