Pričanje sa sobom, iako ponekad deluje čudno drugima, zapravo je uobičajena i korisna psihološka pojava. Većina ljudi to radi spontano – dok obavljaju zadatke, donose odluke ili se suočavaju sa stresnim situacijama.
Psiholozi tvrde da je unutrašnji dijalog važan alat samoregulacije, organizacije misli i emocionalnog rasterećenja.
Ova pojava pomaže da usmerimo pažnju, ostanemo fokusirani i bolje razumemo sopstvene osećaje. Takođe, govor naglas može pomoći u rešavanju problema jer ga „iznosimo“ iz glave i sagledavamo objektivnije. Sportisti, glumci i studenti često koriste ovu tehniku kao način motivacije i pripreme.
Postoji razlika između zdravog samorazgovora i problema mentalnog zdravlja. Ukoliko je sadržaj dijaloga negativan, obsesivan ili agresivan, to može biti znak unutrašnjeg konflikta koji zahteva stručnu podršku.
Pričanje sa sobom nije znak ludila – već sofisticiran mehanizam razmišljanja i introspekcije. Umesto da ga potiskujemo, treba ga posmatrati kao zdravu naviku koja pomaže u svakodnevnim izazovima.
