NOVI SAD – Običaj “zaključavanja ljubavi“, tačnije ispisivanja imena zaljubljenog para na katanac, kačenja istog na most i bacanja ključića u reku kako niko ne bi mogao da “otključa tu ljubav“, potiče iz drevne Kine gde se koristi izreka: “Ljubav će biti čvrsta, sve dok je katanac na lancu.“
U Novom Sadu ste sigurno na Varadinskom mostu, ali i na samoj ogradi tvrđave videli veliki broj katanaca na kojima pišu imena zaljubljenih ljudi.
Oni koji ne veruju da običaj ”katančenja” poreklo vodi iz Kine, nastanak ove romantične tradicije vezuju za Srbiju, tačnije, Vrnjačku banju i priču o ljubavi dvoje mladih koja se dešavala uoči Prvog svetskog rata.
Priča govori o učiteljici Nadi i vojniku Relji koji su, zbog rata, bili primorani da se rastanu kako bi Relja iz Grčke služio svojoj državi.
Ubrzo zatim, Relja je u Grčkoj upoznao devojku u koju se zaljubio, te raskinuo veridbu sa Nadom, zbog čega je ona vrlo mlada, priča se od tuge zbog nesrećne ljubavi, preminula.
Most koji se nalazi u Banji i koji je oživeo tradiciju “katančenja“ ljubavi, bio je most na kome su se sastajali Relja i Nada dok su se voleli. Tako su, nakon Nadine tragične smrti, mlade devojke iz Banje i okolnih mesta dolazile na most, zaključavale katance i bacale ključiće u vodu, kako ih ne bi zadesila slična sudbina.
Verovalo se da će par čije ime piše na komadu gvožđa okačenom na mostu, zauvek ostati zajedno, te da nikakva Grkinja i nesvakidašnji splet okolnosti neće moći da ga rastavi.
Ovakvi mostovi nalaze se širom Evrope, a u našem prelepom gradu ulogu ljubavnog mosta prvoklasno i verodostojno odigrao je Varadinski most.
Teret ljubavi kod Novosađana, ipak nije toliko težak. Iako šetajući mostom, iz dana u dan, možemo primetiti sve veći broj zaključanih ljubavi, naši sugrađani više pribegavaju drugim načinima za održavanje svojih odnosa.
Vi ćete sada pomisliti da smo konačno razumeli da je recept za večnu ljubav sloboda, a ne ključ, ali ne pričamo o tome.
Nama su, jednostavno, već previše puta rušili mostove i ne dopada nam se pomisao da će tu veliku ljubav koju osećamo prema nekome sutra, ukoliko do rušenja ponovo dođe, odneti Dunav.
Zbog toga, mi igramo na sigurno! Kada se preko Mosta duge popnete na Petrovaradinsku tvrđavu, obratite pažnju na nisku ogradu kojom je ograđen trgić oko “pijanog sata“.
Iako su u ostalim mestima mostovi nosioci ovakve vrste romantike, kod nas na ovoj ogradi sve više ponestaje mesta za zaključavanje nekih novih ljubavi, jer su oni koji su se na ovaj korak odlučili pre puno godina, odlučili da to bude zauvek!
Ipak, to nam ne garantuje da i Varadinski most za neko vreme neće početi da trpi velike posledice usled neprekidnog ukrašavanja gvožđem.
Stanje je svakako neizvesno, te će nam ljubavna tradicija “katančenja“ ili mnogo oduzeti urušavanjem puteva koji vode ka Sremu, ili mnogo doneti kada je u pitanju turizam.
Ali… nije li tako uvek u ljubavi? Nikada ne znaš šta te čeka.
Most ljubavi u Parizu:
Neki bi rekli da se u gradu ljubavi dogodio otvoren atak na romantiku.
Most umetnosti u Parizu se, recimo, već se delimično urušio usled težine ljubavi koja se dokazivala tonama gvožđa, zbog čega su pariške vlasti uklonile katance, te jasno dale do znanja da je ponovno kačenje istih izričito zabranjeno.
Ipak, zaljubljeno srce uvek nađe način. Nakon ove zabrane katanci su počeli da se pojavljuju i na drugim mostovima, a neki su čak viđeni i na Ajfelovom tornju, tako da se može zaključiti da je romantika ipak preživela.
Međutim, može li se pod teretom ljubavi koja je zaključana, a ne slobodna, zauvek živeti?
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
