Svako od nas se bar jednom našao u kafani ili prostoru gde se svirala narodna muzika, penjalo po stolovima, pevalo, igralo, smejalo, ali i plakalo, uz po koju razbijenu čašu.
Temperament, srčanost i jaka emocija opisuju naš narod, a to se najbolje oseti u prostoru ispunjenom dobrom energijom i muzikom, kada se ekipa opusti i ne mari za mišljenja drugih.
A istina je da je baš svakoga od nas bar jednom pesma ostavila bez daha i u nama probudila lavinu emocija.
Ali šta je to što nas natera da pokažemo emocije u kafani? Da li je do atmosfere, teksta, sećanja koje pesma u nama budi, potisnute agresije, pijanstva?
Odgovor je sve po malo.
Emocije su ključne za svakog pojedinca. One nas čine živim, bile pozitivne ili ne, sastavni su deo naše svakodnevnice. Koliko god da se pojedinac trudi da ih prikrije, čim se malo opusti, one isplivaju na površinu. Baš tako je i sa kafanskom atmosferom. Prijatelji, muzika, zatvoren prostor i alkohol su samo neki od faktora zbog kojih čovek postaje opušteniji.
A kada se granice izgube i čujete tekst koji vas podseća na neuzvraćenu ljubav, kao u pesmi „Sećaš li se one noći kad si meni rekla ne, to su bile moje oči što su s’ tobom plakale“, u vama se budi vulkan emocija, a posledice budu razne.Od razbijanja čaša do suza.
Ali pokretač ne mora uvek biti žal za izgubljenim. Često se i na radost lome čaše. Svima je poznat običaj da se rođenje deteta slavi cepanjem košulje ocu, da se na svadbama puca, a kada nešto napukne najčešće usledi ono “valja se”…
Ukoliko ste jedni od onih koje lako obuzmu emocije, budite pažljivi, lomljenjem ćete možda prebaciti svoj potisnuti bes na tanjir ili čašu, ali možete i povrediti osobu do vas, a to vam nije potrebno za dobar provod.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
