Jedan stih. Jedan takt. Jedan refren. I to je dovoljno – kao pokvarena ploča, ta melodija se zavrti u glavi i odbija da ode. Bilo da je reč o letnjem hitu sa radija ili reklami za jogurt, svi smo bar jednom doživeli to famozno „zaglavljivanje pesme u glavi“.
Psihologija za ovu pojavu ima čak i ime: ušni crv (earworm), i ne – nije opasno, ali zna da bude neizdrživo.
Kako uopšte melodija “uđe” u glavu?
U osnovi, naš mozak voli obrasce. Kada prepozna jednostavnu, repetitivnu strukturu (što većina pop pesama i jeste), on je “zapamti” kao poznatu i prijatnu. I tu kreće zabava.
Zanimljivo je da pesma ne mora da bude omiljena – zapravo, često su to pesme koje nas nerviraju, ali su zarazno predvidljive.
Nekoliko faktora čini pesmu pogodnom za ušni crv:
- Jednostavna, ali upečatljiva melodija
- Ponovljeni refren ili ritam
- Neobični tonovi koji iskaču iz šablona
- Emocionalna asocijacija (vezujemo je za neki događaj, mesto, osećanje)
Šta kaže nauka?
Studije sa Univerziteta u Cincinatiju i Goldsmiths koledža u Londonu pokazuju da oko 90% ljudi redovno ima ušne crve – i to najčešće pri obavljanju rutinskih aktivnosti: vožnji, tuširanju, šetnji. Tada mozak radi na „autopilotu“, pa ima prostora da uleti pesma.
Ušne crve aktivira i slušna memorija – čujemo deo pesme (ili samo reč koja nas podseti na nju), i mozak zavrti ceo refren, kao DJ koji ne zna kad je dosta.
Zašto je teško “izbaciti” melodiju?
Mozak ne voli prazninu. Kada pokušavamo da potisnemo pesmu, ona se često još jače vraća. To je poznato kao efekat odbijanja misli – što više pokušavamo da ne mislimo o nečemu, to više o tome mislimo. (Seti se zadatka: „Nemoj da misliš na belog medveda.“)
Takođe, pesma ostaje u glavi jer… nije završena. Mozak stalno pokušava da “završi” melodiju. Ako znamo samo deo refrena, još gore – u glavi se vrti taj nedovršeni deo u beskraj.
Kako da se rešimo ušnog crva?
Evo nekoliko trikova koji mogu pomoći:
- Završiti pesmu – poslušati je do kraja može pomoći da mozak “zatvori krug”.
- Zaokupiti mozak – složeniji zadaci poput rešavanja ukrštenica, čitanja ili igranja logičkih igara pomažu da se pažnja prebaci.
- “Antipesma”– neki preporučuju da se pusti druga, poznata melodija koja ne ostaje u glavi (poput himne ili klasične muzike).
- Žvakanje – da, ozbiljno! Jedna studija pokazala je da žvakanje žvake smanjuje pojavu ušnih crva, jer uključuje deo mozga zadužen za fonološku obradu.
Ušni crv je simpatična, ali ponekad naporna igra uma. Nastaje kad mozak pokušava da završi melodijski zadatak koji mu je neko (ili mi sami) ubacio. Iako ume da nervira, istovremeno je dokaz koliko je mozak fascinantan – i koliko je muzika snažna sila.
Sledeći put kad ti se u glavi iznova zavrti refren koji ne voliš – ne krivi pesmu. Kriv je mozak. I možda, malo, i TikTok.
