Koliko puta ste u sebi izgovorili: „Zašto se meni ovo dešava kad se trudim da budem dobar čovek?“ Ili: „Kako je moguće da neko ko povređuje druge – prolazi bolje u životu?“
Možda ste tada tiho spustili pogled i pomislili da dobrota nije vredna. Ali istina je drugačija. I moćna.
Zakon ogledala – život reflektuje ono što nosimo u sebi
U suštini, život nije dodeljivač ordenja za moralnost. On ne meri koliko ste puta nekome oprostili, pomogli, ustupili prednost, prećutali uvredu. Život, u svojoj dubokoj psihološkoj i energetskoj logici, ne funkcioniše po sistemu „zasluga“ već po sistemu unutrašnjeg stanja.
Zato se kaže: život ne nagrađuje po moralu, već po ogledalu.
To znači da ono što se vama dešava nije u vezi s tim da li ste „dobri“ ili „loši“, već kakve emocije, uverenja i doživljaj sebe nosite u sebi.
Možete biti dobra osoba, ali…
Možete biti nežni, darežljivi, puni razumevanja – ali ako su u vama potisnuti osećaji nedovoljnosti, straha, razočaranja, krivice, vi (nesvesno) projektujete u spoljašnji svet ideju da ne zaslužujete više. I to je ono što vam se vraća. Ogledalo pokazuje vašu unutrašnju borbu, ne vašu spoljašnju ljubaznost.
U psihologiji to zovemo samoprezir u maski funkcionalnosti – ljudi koji spolja sve daju drugima, ali iznutra osećaju prazninu, krivicu ili nisko samopouzdanje, zapravo privlače iskustva koja ih u tome potvrđuju.
Možete biti „loša osoba“, ali…
Da, može postojati neko ko ne brine mnogo za druge, možda čak i povređuje ljude oko sebe, ali ima visoko mišljenje o sebi, veruje da zaslužuje najbolje, zadovoljan je sobom. I – život mu „ide“.
Zašto?
Zato što život ne poznaje moralni sud, već energetski balans. Ovakva osoba zrači uverenošću, ne sumnja u svoju vrednost, i to je ono što se reflektuje spolja – podrška, prilike, priznanja.
Unutrašnje stanje vs. spoljašnje ponašanje
Naravno, ovo nije poziv da budete sebični ili bezobzirni. Poenta je: spoljašnje ponašanje mora biti u skladu s unutrašnjim osećajem vrednosti.
Dobra dela treba da budu izraz autentične snage, a ne potrebe za prihvatanjem ili straha od odbacivanja.
Ako pomažete drugima zato što se plašite da nećete biti voljeni – život će vam vraćati još više situacija u kojima se borite za ljubav.
Ako pomažete jer znate da ste već dovoljni i vredni – život će vam donositi još više potvrda vaše snage.
Zato se sve vraća onome što mislimo o sebi
Sve se na kraju svodi na to – šta zaista, duboko u sebi, mislite o sebi?
Jer to mišljenje je „naočare“ kroz koje gledate svet. I svet, kao ogledalo, samo reflektuje tu sliku nazad.
Ne znači da dobrota nije bitna – naprotiv, kad je spojena s unutrašnjim samopoštovanjem, ona postaje magnet za čuda.
U ogledalu stvarnosti – vežbajte novi pogled
Pre nego što kažete: „Nije fer“, zapitajte se: šta ja u ovom trenutku verujem o sebi i životu?
Kad se osećate povređeno, razočarano, potražite ne krivca – već unutrašnju tačku na kojoj ste prestali da verujete u svoju vrednost.
Ako želite da vam se dešavaju bolje stvari, počnite da mislite bolje o sebi. Ne narcisoidno, već zdravo, s ljubavlju i svesno.
Jer život nije sudija. On je ogledalo.
Ne pita: „Jesam li bio dobar?“
Pita: „Ko sam ja – u svojim očima?“
I vraća ti ono što vidiš.
