Ljudi plaču od pamtiveka i u životu „isplaču“ između 70 i 100 litara suza, ali taj se fenomen još uvek ne istražuje dovoljno.
Nedavna je studija otkrila da je „iznenađujuće mali broj naučnika i lekara zainteresovan za tu temu“, a istraživanja o „emotivnom plakanju tek su u začecima“.
Jedan od autora studije, Ad Vingerhoets, sumnja da je razlog tome iskrivljene pretpostavke koje ljudi imaju o suzama i plakanju.
– Suze se često tumače kao pokazatelj tuge – kaže holandski psiholog koji zadnjih 20 godina traži odgovor na pitanje zašto ljudi plaču?
– Ali suze ne sadrže samo informacije o tome kako se trenutno osećamo, one mnogo govore i o tome kakvi smo ljudi.
Ljudi jedini plaču
Ljudska vrsta jedina je koja plače zbog intenzivnih emocija.
Osim emotivnih suza, postoje još dve vrste: „refleksne“, koje uzrokuje neki spoljni nadražaj poput ljuštena luka, i „bazalne“ suze kojima čistimo i vlažimo oči.
Sve tri vrste sastoje se od vode, elektrolita i proteina, ali u različitim odnosima. Na primer, emotivne suze imaju više proteina i serotonina od refleksnih.
Jedan od mogućih razloga zašto ljudi plaču je manipulacija, prenosi Tip.ba.
Britanski su istraživači u studiji iz 2007. godine naveli da se bebe stare šest mjeseci koriste plačem kao taktikom ne bi li privukle pažnju roditelja. Prema Vingorhoetsu, u toj fazi života može se pronaći moguće evolucijsko objašnjenje za emotivno plakanje.
Međutim, ljudi plaču i kada odrastu, kada nisu više bespomoćni. A postoje i razlike u učestalosti plakanja muškaraca i žena.
Muškarci plaču između 6 i 17 puta godišnje, a žene pet puta više, prema podacima Nemačkog udruženja oftamologa.
Te razlike izlaze na videlo tek nakon 13. godine, pre toga devojčice i dečaci plaču podjednako i zbog istih razloga.
Vingerhoets dodaje da isti problemi izazivaju „teške“ suze kod oba pola, a to su tuga, nostalgija za domom i ljubavni jadi.
Društveni pritisci
Međutim, veća je verovatnoa da će žene zaplakati u svakodnevnim situacijama, kad su suočene s kritikom ili konfliktom. To može ukazati na to da će žene reagovati na osećaj bespomoćnosti, dok muškarci izbegavaju takve situacije.
Ali ne smeju se izostaviti razni društveni pritisci jer je manje ‘prihvatljivo’ da muškarac plače.
Vingerhoets ne veruje u objašnjenja koja govore da ljudi plaču ne bi li se bolje osećali. Postoje istraživanja koja su pokazala da depresivne osobe ne osećaju nikakvo olakšanje nakon plakanja.
Suze nam neće biti od pomoći ni kad se moramo nositi sa traumatičnim događajima na koje nismo mogli uticati, poput smrti voljene osobe.
Ali je istina da suze signaliziraju nečije emotivno stanje prema spoljnom svetu.
– Naravno da ćemo se bolje osećati kad dobijemo emotivnu podršku osoba koje nas okružuju – kaže Vingerhoets.
On ne veruje da potiskivanje plača šteti zdravlju, osim ako se radi o slučajevima šireg potiskivanja emocija što ukazuje na veće probleme ličnosti.
Plaču samo dobri ljudi?
Zapravo, poređenje između osoba koje retko plaču i onih koje to čine često, ne pokazuje razlike u njihovoj opštoj dobrobiti. Ljudi koji češće plaču ostavljaju utisak da su empatičniji i češće dobijaju podršku okoline.
Vingerhoetsu je to deo odgovora na pitanje zašto ljudi plaču.
– Suze stvaraju društvenu vezu među ljudima – kaže.
On želi podrobnije istražiti ličnosti onih koji češće plaču jer su dosadašnja istraživanja fokusirana na to kako ih mi percipiramo. Uz njih često vežemo prideve kao što su drag, iskren i pouzdan, ali to ne mora biti tačno.
– Stari su Grci znali reći da samo dobri ljudi plaču, ali pitam se ima li u tome i zrno istine – rekao je na kraju Vingerhoets.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
