Ogovaranje je deo svakodnevne komunikacije među ljudima i, iako često ima negativnu konotaciju, ono igra i važne socijalne uloge.
Prema psihološkim istraživanjima, ljudi ogovaraju da bi razmenili informacije, izrazili moralne stavove, ali i kako bi se povezali s drugima kroz zajedničke vrednosti.
Kroz ogovaranje ljudi nesvesno učvršćuju društvene norme – šta je prihvatljivo, a šta nije. Takođe, kroz komentarisanje tuđih postupaka, zajednice formiraju sopstveni moralni kompas.
Međutim, granica između društvene funkcije ogovaranja i štetnog ponašanja može biti tanka. Kada ogovaranje prelazi u širenje laži, tračeva ili ponižavanje, ono postaje destruktivno i narušava odnose.
Ogovaranje je ljudska potreba za socijalnim povezivanjem, ali je važno biti svestan kada ono postaje toksično. Empatija i samokontrola čine razliku između zdrave komunikacije i štetnog ponašanja.
