Psiholozi kažu da ljudi sami sebe obmanjuju u nesvesnom pokušaju da podignu samopoštovanje ili se osećaju bolje.
Evolucioni psiholozi kažu da različiti delovi mozga mogu istovremeno imati suprotstavljena uverenja, i tvrde da je laganje samog sebe zapravo samo obmana.
Svi lažemo sami sebe. Bez obzira da li ubeđujemo sebe da nešto jeste ili nije istina, samoobmana je uobičajena psihološka taktika – toliko uobičajena, u stvari, da ljudi mogu biti nesvesni da to rade.
Statistike su pokazale da muškarci lažu više od žena, ali smo kada su u pitanju osećanja.
Laganje uvek ima neki razlog sem ako nije u pitanju patološko laganje, ali koji je razlog da ljudi lažu sami sebe?
Nedavna istraživanja pokazuju da je ovakvo laganje zapravo u ulozi samoobmane i strategije koje ljudi koriste da bi prevarili sami sebe i sugeriše da navika pomaže u motivaciji u izazovnim situacijama. Istraživači su posmatrali učesnike kako reorganizuju uverenja, tražeći isključivo potkrepljujuće dokaze dok izbegavaju dokaze koji ne potkrepljuju njihova ranije utvrđena uverenja i odbacuju činjenice izražavajući sumnje u verodostojnost izvora.
Stručnjaci se slažu da su apsloutno najgore laži one kojima lažemo sami sebe. Takvo laganje samog sebe može ići toliko daleko da potpuno zanemarimo realnost i počnemo da verujemo u nešto nerealno.
Suočavajući se sa istinom, pogotovo onom koja nam se ne sviđa, naš um počinje da konstruiše zabludu koja vremenom može postati naše uverenje. Naravno, tome se gotovo svako može suprotstaviti ali mnogima ne polazi za rukom, lakše je dovesti sebe u zabludu, lagati sebe, tako je neke stvari lakše i “preživeti”. Mehanizam kojim sami sebe dovodimo u zabludu dešava se nesvesno, no ako ne prepoznamo to samolaganje, čitavi periodi života, ako ne i čitav život, mogu nam proći u zabludi.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
