Kineski tim pokušava da razbije jedan ključni deo njegovog argumenta.
Pre pet godina veoma čudan objekat protutnjao je kroz Sunčev sistem. Sjajan, crvenkast, duguljast, negde između 90 i 900 metara u dužini i krećući se brzinom od 16 milja u sekundi, objekat je protutnjao pored Sunca.
Kada ga je kanadski astronom Robert Verik prvi put primetio u oktobru 2017. godine, već je bio na izlasku iz našeg sistema. Astronomi su bili zbunjeni ovim objektom koji su nazvali „Oumuamua“, što na havajskom znači „izviđač“.
Međutim, niko nije bio siguran šta „Omuamua“ jeste, odnosno nije.
Samo je jedan vodeći naučnik bio spreman da kaže ono što su drugi možda samo mislili.
„Oumumuina brzina, kurs i oblik bili su mogući znaci da se radi o vanzemaljskom plovilu“, rekao je fizičar sa Harvarda Avi Loeb.
„Mora se razmotriti mogućnost veštačkog porekla za Oumuamua“, napisao je Loeb u karakterističnoj studiji prošle godine.
Da li uopšte treba napomenuti da je ova njegova izjava bila u najmanju ruku kontraverzna za širu javnost?
Tako, kineski tim pokušava da razbije jedan ključni deo njegovog argumenta: „Ako je ‘Oumuamua’ vanzemaljski brod, mogao bi da ga pokreće super-tanko svetlosno jedro koje hvata čestice sa zvezda“.
No, kako navode „Nema znakova jedra u oskudnim podacima koje imamo o ‘Oumuamui’, mogućnost da je upravo ona jedro, je krajnje malo verovatna“.
Naime, kako su objasnili, da je pomenuti asteroid zaista svemirski brod, morao bi da bude mnogo sjajniji.
„Dakle, dok je ‘Oumuamua’ koračao po Sunčevom sistemu, trebalo je da bude zaista svetao u nekim tačkama – a u drugim samo nevidljiv. I dok je ‘Oumuamua’ postajao sve svetliji i tamniji sa naše tačke gledišta na svom čudnom putovanju, nije postao dovoljno svetao. Da je u pitanju svetlo jedro, varijacija svetline bi trebalo da bude mnogo veća“, rekao je kineski tim.
Naravno, Loeb se ne slaže sa njihovim izlaganjem.
„Postoji nekoliko tačaka koje su autori prevideli“, objašnjava, ističući da na zamračenost ‘Oumuamua’ može da utiče oblik mogućeg jedra.
Kineski naučnici pretpostavljaju da bi, da je ‘Oumuamua’ bila letelica sa svetlosnim jedrom, imala ravno jedro. Ravno jedro bi reflektovalo više svetlosti u svojim najsjajnijim trenucima nego, recimo, konkavno jedro.
„Ali jedro ne mora biti ravno“, istakao je fizičar koji sarađuje sa rusko-izraelskim startapom koji radi na svetlosnim jedrima u obliku kišobrana.
Ako je ‘Oumuamua’ vanzemaljski brod i nema jedro, još uvek postoje dva problema. Onaj koji podriva Loebove pretpostavke. I još jedan koji potkopava stavove kineskog tima.
Problem za Loeba je u tome što su naša posmatranja brzog objekta jasno pokazala da nešto reflektuje sunčevu svetlost pod neobičnim uglovima tokom svog putovanja pored Sunca. Ako je `Oumuamua’ brod, ali ta reflektujuća stvar nije jedro, šta je to tačno? Loeb ima teoriju.
„Možda je ‘Oumuamua’ oštećen. Reflektivna stvar možda uopšte nije jedro, već samo površinski sloj otkinut od većeg objekta“, objašnjava.
Sa druge strane, problem za kineski tim je da objasne kako je ‘Oumuamua’ pokupio tako veliku brzinu ako nema jedro.
„Možda ‘Oumuamua’ šta god da je, ispušta gas koji indukuje brzinu kao što to rade neke komete. Verujemo da se to može objasniti nekim prirodnim fenomenima“, naveo je kineski tim.
Ipak, oko dve stvari se svi slažu.
Pod jedan, nema dovoljno podataka da sa sigurnošću kažemo šta je ‘Oumuamua’. A pod dva, sa više teleskopa, boljim matematičkim modelima i možda čak i sa specijalnim svemirskim sondama – sledeći put kada nešto poput ‘Oumuamue’ prođe kroz Sunčev sistem bićemo spremni.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
