Karakteristike zdravstvenog stanja zemljišta ogledaju se u konstantnoj interakciji zemljišnih mikroorganizama (mikroflore) sa neposrednim okruženjem. Zdravo zemljište obično ima visoku raznolikost i aktivnost mikroorganizama, uključujući bakterije, gljive, alge, protozoe itd. Ovi organizmi naseljavaju gornje slojeve zemljišta i igraju ključnu ulogu u održavanju zdravog stanja zemljišta.
Mikroorganizmi u zemljištu funkcionišu u medusobno zavisnim i složenim odnosima. Ova biološka raznolikost doprinosi ravnoteži u ekosistemu i pruža brojne koristi za biljke, uključujući razgradnju organske materije, kretenje hranljivih materija, fiksaciju kiseonika iz atmosfere, poboljšanje strukture tla i suzbijanje bolesti.
S druge strane, postoje i mikroorganizmi koji mogu biti patogeni za biljke, izazivajući bolesti i oštećenja useva. Ovi patogeni mikroorganizmi mogu narušiti ravnotežu u ekosistemu zemljišta i prouzrokovati probleme u biljnoj proizvodnji.
Zdravstveno stanje zemljišta određeno je ravnotežom između korisnih mikroorganizama i patogenih mikroorganizama. Dominacija korisnih organizama ključna je za održavanje zdravog ekosistema zemljišta. Održavanje ravnoteže mikroflore može se postići pravilnim upravljanjem zemljišta, uključujući primenu organskih materija, plodored, minimalnu obradu zemljišta, primenu bioloških kontrolnih agenasa i drugih praksi koje podržavaju korisne mikroorganizme.
Važno je napomenuti da je ovaj ekosistem složen i da još uvek ima mnogo toga što ne znamo o interakcijama mikroorganizama u zemljištu. Međutim, razumevanje uloge mikroflore i održavanje zdravog stanja zemljišta ključni su faktori za uspešnu poljoprivredu i održivu proizvodnju hrane.
Zdravo zemljište ima bolju sposobnost zadržavanja vode, smanjujući rizik od erozije tla i ispiranja hranjivih materija. To je posebno važno u uslovima suše ili jakih kiša. Važno je naglasiti da održivost zemljišta zahteva dugoročni pristup i kontinuiranu brigu. Samim tim u komercijalnoj poljoprivredi balans mikroorganizama opredeljuje da li je zemljište zdravstveno ispravno ili ne i da li će useve pratiti učestala oboljenja ili dobro zdravstveno stanje.
Ključni pokazatelji (indikatori) zdravlja zemljišta su:
* razlaganje organske materije
* pH, tj. kiselost zemljišta
* vlažnost zemljišta
* struktura zemljišta
* tekstura zemljišta
* broj i aktivnost (mikro)organizama u zemljištu
Zdravstveno stanje zemljišta se najčešće remeti (kvari): intenzivnom obradom zemljišta, permanentnim usevima (monokultura), stalnom i pogotovo nekontrolisanom upotrebom mineralnih đubriva i pesticida. Nasuprot ovome, „zdravlje zemljišta“ može da popravi održavanje živog korena prekrivanje zemljišta živim biljkama omogućavajući da koren i njegove izlučevine neprekidno hrane i zemljište i podržavaju njegovu biotu. Neprekidno gajenje useva, zeleno đubrivo ili upotreba vansezonskih međuuseva su idealni.organski dodaci. Kompost ili stajnjak snabdevaju zemljište dobrim materijama i ugljenikom i nutrijentima koji poboljšavaju funkcionalnost, raznovrsnost biljnih vrsta. Pokazalo se da upotreba mešovitih međuuseva, pašnjaka sa više vrsta trave i mešovite kulture povećavaju biološku funkciju zemljišta. Odsustvo obrade, minimalna obrada ili obrada u trakama pomažu da se umanji fizičko narušavanje životnog prostora u zemljištu. Prekomerna upotreba đubriva i pesticida može narušiti biološku funkciju zemljišta.
Praćenje (monitoring) ključnih indikatora zdravlja zemljišta podrazumeva redovnu sistematsku kontrolu plodnosti putem agrohemijske analize, kontrolu sadržaja mikroelemenata, kao i biološke aktivnosti zemljišta, a sve u cilju očuvanja zdravlja zemljišta i njegove plodnosti.
