Knjiga polja je dokument koji služi za vođenje evidencije o primenjenoj agrotehnici, vremenskim uslovima i rezultatima proizvodnje.
U knjigu polja se mogu unositi i svi ostali podaci od značaja za proizvodnju kao što su ekonomski pokazatelji. Vođenje knjige polja omogućava da se svi podaci pronađu lako i brzo i da se izvrši upoređivanje podataka sa različitih parcela iz iste godine ili podataka sa iste parcele iz različitih godina. Cilj vođenja knjige polja je analiza uticaja primenjene agrotehnike i vremenskih uslova na prinos i kvalitet ratarskih useva. Na osnovu analize se donose odluke o tome koje agrotehničke mere treba primeniti sledeće godine. Kod navođenja razloga zbog kojih proizvođači treba da vode urednu evidenciju, najčešće se spominju lakše i pravilnije sastavljanje plodoreda, pravilnije đubrenje useva organskim i mineralnim đubrivima i pravilnija zaštita. Razloga ima više, ali su ovde nabrojani samo neki od njih. Knjiga polja je dokument koji služi za vođenje evidencije o primenjenoj agrotehnici, vremenskim uslovima i rezultatima proizvodnje.
Kroz primer će se pokazati značaj vođenja knjige polja za rešavanje sledećih problema: štetno delovanje ostataka herbicida, suzbijanje samoniklog suncokreta kao korova i suzbijanje bolesti.
Prvi primer odnosi se na značaj knjige polja na štetno delovanje ostataka herbicida. Odavno su u proizvodnji primećeni problemi vezani za štetno delovanje ostataka herbicida (rezidua) koji su primenjeni u predusevu prethodne godine ili pre dve godine. Često se dešavalo da posle sušnog leta ili sušne zime dođe do opadanja prinosa ozimih ili jarih useva zbog štetnog delovanja ostataka herbicida koji se nisu razgradili niti isprali u dublje slojeve. Najčešće su stradali ozimi usevi, ali je štete bilo i na jarim usevima. Ako bi se pravilno vodila evidencija, mogle bi se izbeći ili smanjiti ove štete. Prvi korak je pravilan izbor useva koji su tolerantniji na rezidue herbicida. To je moguće učiniti ako je poznata vrsta tih herbicida, njihova doza i vreme primene. U skladu sa ovim podacima i vremenskim prilikama, treba izabrati usev i agrotehniku. Na primer, ozimi ječam je osetljiviji na ostatke herbicida od ozime pšenice pa se ne preporučuje njegova setva. Ako je opasnost od rezidua velika, mogu se posejati jare sorte ili fakultativne sorte strnih žita. Fakultativne sorte se mogu sejati od kasne jeseni do proleća. Kasnijom setvom se mogu smanjiti štete ako tokom zime ima dovoljno padavina koje će ispiranjem smanjiti sadržaj ostataka herbicida u zemljištu. Dalje, ako postoji opasnost od štetnog delovanja rezidua, treba obaviti dublju osnovnu obradu zemljišta. Umesto tanjiranja zemljišta za strna žita, bolje je obaviti oranje kako bi se ostaci herbicida izmešali sa većom masom zemljišta. Na taj način se smanjuje koncentracija ostataka u površinskom sloju zemljišta. Da bi se smanjile štete, sve agrotehničke mere treba kvalitetno sprovesti, jer svaki propust povećava štete od ostataka herbicida.
Drugi primer je u vezi samoniklog suncokreta koji se javlja kao korov u svim usevima. To je veoma štetan i otporan „korov” na herbicide. Često ga je nemoguće uništiti herbicidima. Drugi veliki problem je što prenosi mnoge bolesti na gajeni suncokret. Zbog toga bi trebalo sprovoditi takvu agrotehniku suncokreta da se prilikom žetve prospe što manje semena. Na mnogim parcelama su gubici u žetvi suncokreta mnogo veći od dozvoljenih zbog propusta koji se javljaju u agrotenici. Najvažniji razlozi za veliko osipanje semena suncokreta su: neujednačeno nicanje i neujednačeno sazrevanje suncokreta, mala vlaga u žetvi, loše podešen kombajn, bolesti, poleganje i lom stabljike. Ako se prilikom žetve prospe velika količina semena, mora se ovaj podatak obavezno evidentirati radi lakše borbe sa samoniklim suncokretom narednih godina. Samonikli suncokret može predstavljati problem u narednim usevima nekoliko godina, jer seme dugo zadržava klijavost. Zbog toga se agrotehnika morati prilagoditi ovom problemu. Veoma je važno da se evidentira kojoj grupi hibrida pripada suncokret koji je sejan na parceli poslednji put, kako bi se sprovela pravilna agrotehnika narednih godina. Suncokret spada u useve koji najviše stradaju od bolesti zbog čestog vraćanja na istu parcel. Postoje četiri grupe hibrida suncokreta: standardni (klasični), ekspres hibridi, IMI hibridi i IMI plus hibridi. Ako se posle suncokreta seju strna žita, preporučuje se izvođenje tanjiranja ili razrivanja kako se seme ne bi duboko unelo u zemljište. To ima za posledicu nicanje samoniklog suncokreta u nekoliko talasa tokom jeseni i ranog proleća. Ovaj suncokret će biti uništen obradom, niskim temperaturama, herbicidima koji se primenjuju u strnim žitima i herbicidima koji se primenjuju na strništu. Izbor herbicida koji se koriste u strnim žitima treba obaviti prema grupi suncokreta koji je gajen pre strnih žita. Da bi se izbegle veće štete od bolesti, preporučuje se vraćanje suncokreta na istu parcelu posle 5-7 godina.
Treći primer koji pokazuje značaj vođenja knjige polja se odnosi na bolesti gajenih useva. Kod nas je najčešće zastupljena tropoljna plodosmena useva na parceli. Većina naših proizvođača gaji tri useva: kukuruz, pšenicu i suncokret. Međutim, često se dešava da se smenjuju samo dva useva, pšenica i kukuruz ili pšenica i suncokret ili soja i kukuruz. Takva plodosmena je vezana za rizik da se u većem stepenu pojave bolesti useva. Suncokret spada u useve koji najviše stradaju od bolesti zbog čestog vraćanja na istu parcelu. Da bi se izbegle veće štete od bolesti, preporučuje se vraćanje suncokreta na istu parcelu posle 5-7 godina. Mali broj proizvođača može da sprovede ovu preporuku. Da bi se štete od bolesti smanjile, važno je da se vodi evidencija o bolestima suncokreta. Naročito veliku pažnju treba posvetiti beloj truleži (sklerocinija) koja napada koren, stablo i glave suncokreta. Ova bolest se razmnožava tvorevinama koje se nazivaju sklerocije. Ako je suncokret jako napadnut ovom bolešću, rizično je da se setva ponovo obavi na istoj parceli posle 2-3 godine, jer sklerocije dugo zadržavaju klijavost. Zbog toga se preporučuje veća pauza u gajenju, ili setva hibrida tolerantnijih na belu trulež, ili primena mikrobioloških preparata pre setve suncokreta koji uništavaju sklerocije bele truleži i tako smanjuju štete od bolesti. Bilo bi najbolje da se sva zapažanja unesu u knjigu polja. Problem u vezi sprovođenja ove preporuke je u tome što proizvođači suncokreta najčešće ne mogu da ustanove koje bolesti su napale suncokret i koliku su štetu nanele usevu.
Sva tri izneta primera pokazuju da precizna evidencija sprovedenih agrotehničkih mera i zapažanja o uočenim problemima daju mogućnost da se isplanira takva agrotehnika koja će smanjiti gubitke u proizvodnji ratarskih useva. U slučaju kada ne postoji odgovarajuća evidencija, ne može se ni predvideti opasnost za naredni usev niti se može planirati specifična agrotehnika. Na kraju treba reći da mnogi proizvođači ne pridaju odgovarajući značaj reziduama herbicida, količini prosutog semena suncokreta u žetvi i bolestima suncokreta. Jednim delom je to zbog nemogućnosti da se problemi prepoznaju, a drugim delom je zbog umanjivanja značaja uočenih problema. Zbog toga bi bilo najbolje da sva zapažanja unesu u knjigu polja i potraži pomoć od stručnjaka. Malo je proizvođača koji na odgovarajući način mogu sami rešiti probleme koji su ovde navedeni.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
