U savremenom društvu sve češće čujemo kako je neko „narcisoidan“, a mnogi stručnjaci upozoravaju da se narcizam širi brže nego ikada pre. Ali zašto je to tako? Šta stoji iza porasta narcisoidnog ponašanja i kakvu ulogu u tome imaju savremeni stilovi života, društvene mreže i kultura samopromocije?
Kultura individualizma
Jedan od glavnih razloga jeste porast individualističke kulture, u kojoj se naglasak stavlja na lične ciljeve, uspeh i samopromociju. U društvima gde je „ja“ važnije od „mi“, narcisističke osobine se često nagrađuju i podstiču.
Uticaj društvenih mreža
Platforme poput Instagrama, TikToka i Facebooka omogućile su svakome da gradi svoj imidž u javnosti. Stalno traženje pažnje, lajkovanje i prikazivanje idealizovanog života dodatno hrane ego i mogu podstaći razvoj narcisoidnog ponašanja, naročito kod mlađih generacija.
Promene u vaspitanju
Roditelji koji prezaštićuju decu, preterano ih hvale i stvaraju lažnu sliku o njihovoj superiornosti, mogu nesvesno razviti narcisoidne osobine kod njih. Deca od malih nogu uče da su „posebna“, čak i kada to nije utemeljeno u realnim postignućima.
Pritisak uspeha i konstantnog poređenja
Savremeni čovek živi u kulturi takmičenja. Ljudi se neprestano porede sa drugima, a narcizam ponekad deluje kao odbrambeni mehanizam – način da se sačuva osećaj vrednosti u društvu koje ne prašta neuspeh.
Narcizam kao odgovor na nesigurnost
Zanimljivo je da se iza maskiranog samopouzdanja često krije duboka nesigurnost. Narcisoidne osobe zapravo mogu imati nisko samopouzdanje koje kompenzuju napuhanim egom i potrebom da budu u centru pažnje.
Porast narcisoidnosti nije slučajan. On je odraz društvenih trendova, tehnoloških promena i vrednosti koje današnji svet promoviše. Razumevanje ovih faktora pomaže nam da prepoznamo, ali i ublažimo posledice koje ovakvi obrasci ponašanja mogu imati na međuljudske odnose i mentalno zdravlje.
