Odbrana Partizana ispoljila je sve svoje nedostatke na meču sa AEK-om
Svi oni koji su prošle godine u ovo doba jadikovali zbog načina igre Partizana, kritikujući opredeljenje tadašnjeg trenera Aleksandra Stanojevića da čvrstim blokom u srednjoj zoni vreba priliku za ofanzivnu tranziciju i tako dolazi do rezultata posle izdanja crno-belih na Kipru i uopšte mečevima od početka sezone verovatno su se “ujeli za jezik” i zažalili za tim vremenima.
Tim iz Humske je tada, sa objektivno slabijim igračkim kadrom, izlazio na kraj sa Slovacima, Rusima (jedan od tri najbolja tima u ligi), Portugalcima, jer je Stanojević iz ekipe “cedio” maksimum i pretvorio ga u fudbalsko “oklopno vozilo”, a sada je poražen od Kiprana, uz niz ispoljenih slabosti i još veći niz trulih opravdanja za sve ono što pruža, odnosno ne pruža otkako je ozbiljno takmičenje počelo.
Fizička sprema
Utakmica sa AEK-om je dodatno ogolila ono što i apsolutni fudbalski laici mogu da primete još od prvog duela sa Javorom tekućoj u sezoni – Partizan je fizički nespremna ekipa, nesposobna da odigra duže od 2o-tak minuta u jakom ritmu, uz apsolutno razumevanje za teške vremenske prilike na Kipru, kojima su, ruku na srce, bili izloženi i domaći fudbaleri, ako se tako uopšte može i nazvati “legija stranaca” koja se suprotstavila crno-belima.
Dok je bilo svežine i iole snage, Partizan je, poput bolesnika sa otežanim disanjem, pokazivao neke znake života, malo agresivnosti i želje da ostvari povoljan rezultat sa AEK. Posle vodećeg gola taj “zanos” je trajao još pet minuta, a potom je počelo “gašenje” i za to nikako ne treba uzimati Bibrasa Natha kao parametar, jer Izraelac i u najboljim danima nije bio “trkač” već mislilac. Uzorak treba da budu igrači, koji su prošle godine kod Stanojevića u punoj spremi mogli da trče “tri utakmice” i na tim krilima i lomili rivale, a sada dišu na škrge.
Sve to utiče i na ono što prikazuju, na igru koja se iz pomenutog početnog htenja i iole nečega što je ličilo na Partizan, pretvorila, posebno u drugom delu meča, u “balon” lopte na Rikarda ili Meniga, kojima potom niko nije prilazio, jer nije imao snage da isprati tranziciju, pa su linije izgledale razmaknuto, a napadači odsečeni…
Nosioci van forme
Drugi, takođe uočljiv problem Partizana u ovom momentu je činjenica da nijedan od nosilaca igre ekipe nije u formi i kada biste dobili trik pitanje da izdvojite nekoga ko pokazuje bilo kakve znake života u timu, trebalo bi bar sat vremena da se pronađe jedinka koja maksimalno doprinosi.
Crno-beli su na Kipru počeli meč sa pet stranaca, od kojih Fuseni Dijabate, iako pokazuje kvalitet, očito nije dovoljno spreman, Kvinsi Menig daje određene “znake života”, ali na mahove. Bibras Natho takođe uma da “podvali” neku od svojih lopti, ali je daleko manje u igri nego prošle sezone, dok Patrik Andrade i Rikardo Gomeš ne pokazuju ama baš ništa od očekivanog.
Ništa bolji nisu ni domaći igrači, počevši od golmana Nemanje Stevanovića koji je u prvih pet mečeva primio više golova i imao više kritičnih interencija nego za celu prošlu sezonu. Bekovi i štoperi greše u serijama iz meča u meč, defanzivni vezni, ključujući i period kada je Saša Zdjelar bio deo tima, naprosto ne liče na sebe.
I to govori mnogo, jer gro postojećeg tima je i prošle godine bio na okupu i priče da je otišlo 14 igrača, a došlo sedam ne piju vodu, jer od pomenutog broja velika većina ni prošle sezone uopšte nije imala minutažu. Oni koji, pak, jesu su sa druge strane značajno doprinosili, dok sada deluju, blago rečeno, bledo.
Odbrana porozna
Posledice očajne forme većine igrača najviše se, čini se, primećuju na odbrani Partizana, koja je u minula tri meča delovala krajnje nesigurno u svim segmentima igre. Pisali smo i prošle sezone da Igor Vujačić i Siniša Saničanin naprosto nisu kompatibilni, niti su lideri i mahom se žalilo za odlaskom Svetozara Markovića, koga je Olimpijakos tada povukao nazad u svoje redove, a kod Aleksandra Stanojevića je bio jedan od najboljih igrača tima u prvog godini mandata.
Marković se vratio, klub i sam igrač su uložili ogroman napor da ga otkupe od Olimpijakosa, ali defanzivac sada sedi na klupi, igraju ponovo isti štoperi i čine svaki prekid rivala velikom opasnošću po sopstveni gol.
Kada tome dodate i Aleksandra Filipovića, koji je, bez ikakve dileme i želje da se uvredi, najslabija karika poslednje linije i u odnosu na koga Aleksandar Miljković, sa svim svojim manama, izgleda kao Dani Alveš lično, reklo bi se da je Partizan na Kipru i dobro prošao.
Zašto je sklonjen Marković?
Posledica – očajne reakcije prilikom igre u vazduhu (pogledati reakcije kod prekida kod oba gola AEK), loše postavljanje u polju, čitanje situacija, ali i slaba anticipacija u organizaciji igre. Svetozar Marković je iz tog razloga i angažovan, jer je igrački pismen i inteligentan, sposoban da započne napad iz poslednje linije, da se postavi na pravi način i komanduje odbranom, ali je posle slabijeg izdanja u Nišu, gde je u prvom poluvremenu čuvao i protivničke napadače i svog desnog beka (Filipović), potom ostavljen sa levim bekom (Šehovićem) na desnoj strani – neobjašnjivo sklonjen iz tima.
Sve je to došlo na naplatu u četvrtak uveče, ali u principu, kada se sagledaju sve navedene činjenice, nije to ni nekakvo iznenađenje, bez obzira što su očekivanja navijača Partizana verovatno bila daleko veća. Što su možda verovali da, ako već ne ide u domaćem prvenstvu, možda krene u Evropi.
Zaboravili su očito da Aleksandar Stanojević, sviđao se nekome ili ne, više nije trener Partizana i da će neke izbore donete apsolutistički i vaninstitucionalno, na osnovu burazersko-porodičnih linija i veza, a ne kvaliteta, ceo klub skupo koštati.
Naočari za vid pod hitno
P. S. Još jedna činjenica možda ne direktno vezana za fudbal, ali i te kako važna za sve one koji gledaju i prate Partizan, a nisu u mogućnosti da biraju TV kanal na kome će to učiniti. Sreća je uz one pristalice crno-belih, koji su u četvrtak uveče imali mogućnost izbora između Arene sport i Javnog servisa, jer u drugom slučaju su verovatno dolazili u iskušenje da sopstveni uređaj izbace kroz prozor.
Neozbiljno je i neprofesionalno da se angažuje repotrer koji ne zna imena domaćih fudbalera, neko ko u prvih 20 minuta isto toliko puta pomeša dva tamnoputa igrača Partizana, iako jedan na leđima nosi broj devet, a drugi 18 i igraju na potpuno suprotnim stranama terena. Ni ostali nisu bili pošteđeni, svako je, bilo iz redova Partizana ili AEK bar jednom nakaradno “prekršten” ili prozvan kada nije bio ni blizu lopte, čak ni u tom delu terena.
Bez želje da se mešamo u bilo čiju uređivačku politiku i izbor, naprosto – 21. je vek, pa ako su i društvene mreže parametar neverovatne količine izgovorenih lapsusa u samo 90 minuta, onda i tamo nekada treba potražiti istinu i reagovati.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
