Navodnjavanje predstavlja važnu agrotehničku meru koja značajno doprinosi uspešnosti i efikasnosti biljne proizvodnje, pri čemu u nekim područjima predstavlja i njen neizostavni segment.
Naime, u mnogim aridnim delovima sveta navodnjavanje je osnovni preduslov bez koga nije moguća bilo kakva poljoprivredna proizvodnja. Na to ukazuje i činjenica da se u svetu navodnjava 15-17% od ukupnih zemljištnih resursa, ali se pri tome sa ovih površina obezbeđuje oko 40-50% ukupne biljne poljoprivredne proizvodnje. Takođe, porast stanovništva i povećane potrebe za hranom, kao i sve veće klimatske promene uz sve učestalije i ekstremnije pojave suša, potenciraju značaj navodnjavanja kao bitnog činioca sigurne poljoprivredne proizvodnje.
Generalno posmatrano, Vojvodina ima povoljne uslove za intenzivniji razvoj navodnjavanja, pre svega zbog plodnog zemljišta dobrih proizvodnih svojstava i dostupnih količina vode kao najznačajnijih prirodnih resursa za razvoj poljoprivrede. Podaci govore da su na raspologanju značajne površine obradivog poljoprivrednog zemljišta od oko 1,6 miliona ha (75% ukupne površine Vojvodine) pogodnog za primenu navodnjavanja. Pri tome postoje i realne potrebe za navodnjavanjem jer u proseku zemljištu i gajenim biljkama nedostaje 100 do 300 mm vode tokom vegetacionog perioda, a u pojedinim godinama i više.
Prirodni vodotoci koji potiču preko ili tangiraju vojvođansku ravnicu su po prosečnim količinama vode u stanju da podmire zahteve navodnjavanja. Međutim, njihov režim i vremenska unutargodišnja raspodela proticaja nije uvek u skladu sa potrebama, pri čemu su najsušniji meseci uglavnom avgust, septembar i oktobar. Kada su u pitanju prirodni vodotoci, neuporedivo najveći potencijal imaju reke Dunav, Sava i Tisa, dok ostali manji vodotoci najčešće ne predstavljaju ni dovoljna niti sigurna izvorišta vode za potrebe navodnjavanja. Iz tog razloga se oni uključuju i povezuju u regionalne hidrosisteme ili se na njima formiraju višenamenske akumulacije (sever Bačke i južne padine Fruške gore).
KVALITET VODE ZA NAVODNJAVANJE
Optimalni ishod navodnjavanja zavisi od velikog broja prirodnih i antropogenih uslova i faktora. U tom kontekstu, kvalitet vode predstavlja jednog od najbitnijih činilaca uspešnosti primene navodnjavanja. Neophodno je da se minimalizuju moguće negativne strane navodnjavanja (zagađenje površinskih i podzemnih voda, erozija, salinizacija, alkalizacija i drugi oblici degradacije i kontaminacije zemljišta, zakorovljenost, bolesti i dr).
Kada je u pitanju postupak ocene pogodnosti vode za navodnjavanje, u našoj agronomskoj praksi su u najširoj upotrebi klasifikacije Američke laboratorije za zaslanjena zemljišta (US Salinity Laboratory – US SL) i Nejgebauera. Osnovni razlog za ovakav pristup su jednostavnost primene navedenih klasifikacija i relativno skroman obim potrebnih hemijskih analiza uzoraka vode. Pored navedenih klasifikacija, mogući problemi izazvani neodgovarajućim kvalitetom vode za navodnjavanje mogu se odrediti i putem FAO klasifikacije, koja se sve češće koristi i u našoj praksi.
ŠTA SVE TREBA ISPITATI
Treba obratiti pažnju na EC (elektroprovodljivost). Ukoliko je EC visoka trebalo bi je dobro tretirati (filtrirati). Takođe obratiti pažnju na Natrijum (Na), Hlor (Cl), mikroelemente kao što je Bor i poslednje, ali isto tako važno jeste ukupna alkalnost. Ukupna dozvoljena količina natrijuma i hlorida zavisi od samog useva. Boru takođe treba posvetiti dosta pažnje jer je on veoma bitan mikroelement i biljkama je potreban u malim količinama, ali pri većoj koncentraciji može biti toksičan. Problem sa borom se najčešće javlja u bunarskoj vodi. Generalno gledano najbolja opcija pri odrađivanju analiza voda jeste da se urade sve tri klasifikacije da bi se dobili najpouzdaniji rezultati.
Vojvodina ima povoljne uslove za intenzivniji razvoj navodnjavanja. Uz plodno zemljište dobrih proizvodnih svojstava, dostupne količine vode i kao njen kvalitet takođe igraju značajnu ulogu. U svakom slučaju, dobre ocene prema svim klasifikacijama su dobile veće reke poput Dunava, Save i Tise i većina drugih vodotoka, dok je nažalost kvalitet banatskih reka poput Zlatice, Begeja ili u pojedinim slučajevima Tamiša upitan i u tom smislu bi buduće mere trebalo usmeriti. Ipak, to ne umanjuje generalni potencijal voda Vojvodine kada je u pitanju njihovo korišćenje za navodnjavanje, što vodi ka visokim, stabilnim i kvalitetnim prinosima i održivom razvoju poljoprivrede u našoj zemlji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
