Kažemo često da je nešto požutelo od starosti ili za nekoga da je požuteo od bolesti ili iscrpljenosti.
Došla mu žuta minuta kažemo za nekoga kada izgubi živce i pretvori se u osobu koja ispaljuje psovke, uvrede ili ispoljava agresiju. Ta žuta minuta obično može vrlo negativno da se odrazi na nečiju sudbinu, ali pravo pitanje je zašto je taj momenat oduška negativnim nagonima u čoveku nazvan po žutoj boji.
Po čemu je žuta boja upravo boja besa, ispuštene kontrole, agresije? Iako nismo sasvim sigurni kada je nastao ovaj izraz, pokušaćemo da odgonetnemo ovo pitanje.
Kada pomislimo na žutu, na pameti su nam neke prijatnije misli, na primer boja sunca, boja zlata, možda boja maslačaka, banana ili limunova. Međutim, psihologija kaže da se žuta boja smatra psihološki najstimulativnijom i da je često (čak i u različitim jezicima) simbol ljubomore, kukavičluka i prevare.
Poznate su nam i druge negativne konotacije žute boje, npr. žuta groznica, žuta kuća (ludnica) i slično. Žuta je, što potvrđuje i Rečnik SANU, boja raspadanja, onoga što je dugo stajalo, pa kopni od starosti, prljavštine.
Kažemo često da je nešto požutelo od starosti ili za nekoga da je požuteo od bolesti ili iscrpljenosti. Ne treba zaboraviti ni opaku bolest žuticu, ni boju žuči. Za žutu boju vezane su još neke negativne konotacije, na primer žuta štampa, žuti karton u fudbalu, a Vukov rečnik beleži i izraz žut posao, za posao koji je rđav. U rečnicima pronalazimo i izraze negativne konotacije “klati se kao žuti mravi” i “imati žuto oko nosa”, za nekoga ko je mlad, neiskusan, odnosno žutokljunac.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.