Divlji zec (Lepus europaeus L.) prisutan je u svim rejonima gde se gaji voće i predstavlja, sa aspekta štetnosti, ekonomski vrlo značajnu štetočinu, a u godinama visoke brojnosti ozbiljno ugrožava voćarsku proizvodnju.
Divljač nanosi velike štete mladim sadnicama svih voćnih vrsta, a naročito jabukama. U zimskom periodu, kada je veliki sneg, a posebno pri mrazu, kada se stvori čvrsta kora, zec lako dohvati niže pa i više grane i u znatnoj meri ih oštećuje. Ukoliko su oštećena mesta glatka – to je učinio zec, ukoliko su hrapava – to je učinila srna.
Da bi se izbegla šteta od zečeva, neophodno je zaštititi voćnjak od ulaska divljači. Najsigurniji, ali i najskuplji način zaštite je ograđivanje voćnjaka žičanom mrežom. Moguće je i pojedina stabla zaštititi omotavanjem žičane mreže, plastičnih perforiranih traka, slame, kukuruzovine, vrbovog pruća i sl. Međutim, omotavanje stabla slamom, kukuruzovinom i sličnim materijalom privlači voluharice. Kako zečevi prave štetu i pri kraju zime, granje i grančice se prilikom zimskog orezivanja ostave na pogodnim i pristupačnim mestima u voćnjaku da bi se zečevi njima hranili. Za zaštitu stabla jabuke od zečeva, koriste se i sredstva koja svojim neugodnim mirisom (repelentno) odbijaju nepoželjnu divljač. Ta sredstva su: krv životinja, razne smeše sa uljem i druga koja svojim smradom odbijaju divljač. Ova sredstva se koriste u jesen. Tretiranje se ponavlja tokom zime.
Krečenje mladih, a i starijih zasada takođe daje zadovoljavajuće rezultate u zaštiti od divljih zečeva. Krečenje se obavlja rano u jesen i mora se ponoviti u toku zime kada su uslovi za ovu operaciju poviljni (temperature više od 5ºC). Međutim, najsigurniju zaštitu od zečeva pruža zavijanje sadnica vodootpornim papirom ili drugim pogodnim materijalima.
