Zaraza (samo) ubistvom- Verterov efekat

Poznati fenomen širom sveta, Verterov efekat, se odnosi na identifikovani porast stope samoubistava nakon objavljenih detaljnih izveštaja o smrti poznatih ličnosti ili drugih ličnosti u medijima.

Termin je skovan nakon objavljivanja romana Johana Volfganga fon Getea „Tuge mladog Vertera“, koji priča priču o romantičnoj zaljubljenosti koja se završava samoubistvom. Knjiga je pomogla da se nemačka književnost stavi na mapu, sa prevodima na francuski i engleski. Verterov kostim visokih čizama, pantalona, žutog prsluka i plavog fraka ubrzo je bio vrhunac mode.

S obzirom na to da su romani najemotivniji medij kasnog 18. veka, uticaj knjige ne može se potceniti – i moguće je da je povezan sa porastom samoubistava među onima u sličnim situacijama kao i protagonista romana.

Časopis Lancet citira samog Getea koji je rekao: „Moji prijatelji mislili su da moraju da transformišu poeziju u stvarnost, da imitiraju ovakav roman u stvarnom životu i, u svakom slučaju, da se upucaju, a ono što se prvo dogodilo među nekolicinom dogodilo se kasnije u javnosti.”

Zaraza (samo)ubistvom

Iako ovaj očigledan porast mimikrije samoubistva nikada nije konačno dokazan, dalje studije sprovedene tokom godina sugerišu da zaraza samoubistvom postoji.

U stvari, to je bio toliko prepoznatljiv trend da je doveo do novih medijskih smernica o tome kako odgovorno izveštavati o samoubistvu, pokrivajući sve, od reči i fraza koje se koriste za upotrebu slika i opisa, sa ciljem da se smanje rizici od medija pokrivenost koja ima negativan uticaj na potencijalno ugrožene ljude.

Prvu naučnu upotrebu izraza „Verterov efekat“ dao je David Philipps 1974. godine, u svojoj pionirskoj studiji koja je istraživala uticaj sugestije na samoubistvo.

Utvrđeno je da su, između 1947. i 1968. godine, samoubistva porasla odmah nakon objave o samoubistvu u novinama u Britaniji i SAD. Utvrđeno je da je ovo povećanje ograničeno uglavnom na region u kome su vesti kružile.

U 21. veku postoji dodatna poteškoća sa internetom i društvenim medijima i istraživači sada počinju da razmatraju kako platforme kao što su Twitter i Facebook mogu uticati na samoubistvo.

Zanimljivo je, međutim, da bi promena prirode medijskog izveštavanja o samoubistvima zapravo mogla da posluži za smanjenje stope samoubistava – nešto poznato kao Papageno efekat. Predstavljanjem onih koji su u opasnosti od smrti usled samoubistva sa uspešnim pričama i strategijama suočavanja, kao i pominjanjem usluga mentalnog zdravlja, moglo bi doći do smanjenja stopa.

Razumevanje više o Verterovom efektu moglo bi pomoći zdravstvenim radnicima koji rade na prevenciji samoubistva, posebno onima koji dolaze u kontakt sa ožalošćenim ili pogođenim samoubistvom.

Pročitajte još:

U Holandiji izvedena eutanazija nad fizički zdravom devojkom, na njen lični zahtev

Zoraja tek Bik iz Holandije je bila fizički zdrava devojka, ali je pre nekoliko godina rešila da podnese zahtev za eutanaziju, jer nije želela da živi sa depresijom i anksioznošću. Umrla je u 13:25 po lokalnom vremenu 22. maja – samo 20 dana nakon svog rođendana. Zoraja ter Bik, koja je takođe patila od traume i graničnog poremećaja ličnosti, odlučila je da želi da umre nakon što se više od decenije borila sa problemima mentalnog zdravlja, a sve vreme je tvrdila da joj nijedan tretman nije pomogao. Njen prijatelj je rekao da je Zoraja umrla na human način. “‘Tužan sam […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.