SRBIJA – Baš kao što je to bio slučaj sa opozicijom u Rusiji, tako i u našoj zemlji Đilasovi puleni iz stranih ambasada primaju naređenja kako da ruše državu
Smrt kontroverznog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, podsetila nas je na to koliko su u svakoj državi isprepletane domaća i spoljna politika i koliko strane službe zloupotrebljavaju određene pojedince u nameri da preko njih nanesu štetu zemlji koja im je na meti.
Mnogi pojedinci apsolutno svesno i dobrovoljno pristaju da budu oruđe u rukama stranaca protiv sopstvene zemlje, sklapaju pakt sa đavolom samo da bi im ti isti stranci pomogli da se dočepaju vlasti nakon prevrata, ili da barem dok su u opoziciji lepo i ugodno žive. U te svrhe izdvajaju se basnoslovna sredstva, ne žale se ni milioni samo da bi se ostvarili ciljevi u tom hibridnom ratu.
Iskustvo DOS-a i petooktobarske revolucije je sada već dobrano rasskrinkano i dokumentovano. Ni domaći akteri, a ni stranci koji su ih pumpali milionima, ne kriju da je to bila operacija koju su stranci zdušno podržali zarad sopstvenih interesa. Išlo se po milione dolara u kešu do Budimpešte, uplaćivani su milioni i na tajne račune. Dok su izvođači prljavih radova punili svoje džepove, strani centri moći su izvodili i operacije pod lažnom zastavom, a sve u cilju izazivanja haosa u zemlji.
Možemo osnovano pretpostaviti da su i mnogi napadi na opozicionare i likvidacije u tim godinama bile upravo u te svrhe – da bi optužba pala na domaće vlasti i da bi takva dešavanja izazvala dodatni revolt.
Veze Zapada i Alekseja Navaljnog
Aleksej Navaljni je čovek koga sada Zapad predstavlja kao mučenika koji je dao svoj život u borbi za demokratiju i slobodu govora, ali njegovu prošlost i istorijat političkog delovanja kriju kao zmija noge.
Opozicionar je bio vođa partije “Rusija budućnosti” koja se zalagala za približavanje Rusije Zapadu. Ova stranka nikada nije ostvarila značajniji rezultat na izborima, ali su njene aktivnosti sa pažnjom praćene u zapadnim medijima i davan joj je neuporedivo veći značaj nego što ga je zaista imala na ruskoj političkoj sceni.
Navaljni je predstavljan kao neko ko se bori protiv “korupcije u ruskom društvu” i “autoritarnog Putinovog sistema”. S druge strane, ruski mediji su pisali o vezama ovog opozicionara i njegovih saradnika sa zapadnim tajnim službama.
Tako je 2012. godine u ruskim medijima izašao snimak na kom se vidi izvršni direktor antikorupcijske organizacije Alekseja Navaljnog, Vladimir Ašurkov, dok razgovara sa osobom za koju se tvrdi da je službenik britanske ambasade u Moskvi.
Osoba koju je Ašurkov sreo u moskovskom kafiću identifikovana je kao Džejms Vilijam Tomas Ford, tada drugi sekretar za politička pitanja ambasade Velike Britanije u Rusiji. FSB je sumnjao da je on agent MI6 koji radi pod diplomatskim zaštitom.
🇬🇧🇷🇺🚨‼️ Navalny in this video is asking MI6 Officer James William Thomas Ford for $10-20 Million a year to start a color revolution in Russia.
Just in case you wonder why he was arrested. pic.twitter.com/3uUFpAO9zE
— Lord Bebo (@MyLordBebo) February 16, 2024
Deo Ašurkovog govora, koji se vidi na snimku, bio je vezan za novčana sredstva koja su potrebna njegovoj organizaciji.
– Da imamo više novca, proširili bismo naš tim, naravno – rekao je, dodajući da bi njegov cilj da dobije „malo novca“ poput „10, 20 miliona dolara godišnje“ napravio ogromnu razliku.
– A ovo nije velika suma novca za ljude koji imaju milijarde u igri. I to je poruka koju pokušavam da prenesem u svojim naporima za prikupljanje sredstava i razgovorima sa ljudima u poslovnoj zajednici – rekao je on.
Kako su često navodili u javnosti Navaljni i Ašurkov, cilj njihove organizacije je da razotkrije navodne slučajeve korupcije u Rusiji. Iako je to u suštini vrsta novinarske organizacije, njen rad je na kraju vezan za ciljeve Navaljnog da stekne političku moć. U razgovoru sa službenikom britanske ambasade Ašurkov je aktivnosti organizacije naveo kao „masovne proteste, građanske inicijative, propagandu, uspostavljanje kontakata sa elitom” kojima će objasniti da su “razumni ljudi” i da im “neće sve rušiti i oduzimati im imovinu”.
Ašurkov je takođe rekao da bi mogao da koristi informacije koje je obezbedila britanska vlada, te da bi njihove aktivnosti u Rusiji koristile i britanskom biznisu.
Protiv saradnika Alekseja Navaljnog je kasnije pokrenuta istraga i podignuta optužnica da je počinio prevaru za finansiranje kampanje Navaljnog za mesto gradonačelnika Moskve 2013. godine. Ašurkov je napustio Rusiju i otušao u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je 2015. godine dobio politički azil.
I u srpskoj opoziciji stranci kolo vode: Đilasovi puleni šuruju sa službenicima zapadnih ambasada
Aleksej Navaljni je takođe primer da aktivista može biti zloupotrebljen od stranih službi, ne samo ako je otvoreno liberalan i autošovinistički nastrojen, već i ako je ekstremni desničar. On je poznat kao neko ko je zagovarao maltene stav da je aktuelna ruska vlast izdajnička, a nacionalne manjine je smatrao nižim bićima.
U našoj zemlji smo imali slučaj iz dvehiljadite, kada su mnogi navijači i nacionalisti bili izmanipulisani time što su podstaknuti da (s)ruše vlast, za koju su ih ubeđivali da je izdajnička, da bi na kraju, umesto te vlasti, bila dovedena garnitura koja je bila možda i najviše izdajnička u istoriji Srbije.
Danas, kao što su to radili Navaljni i njemu bliski ljudi u Rusiji, u našoj zemlji tajkun Dragan Đilas predvodi opoziciju koja je na direktnoj vezi sa zapadnim službama i ambasadama.
Eklatantan primer stranog mešanja u unutrašnje stvari Srbije smo imali pre nekoliko meseci, kada je u jeku predizborne kampanje, Đilasov kvazidesničar Miloš Jovanović, koji inače ima francuski pasoš i lažno se predstavlja kao srpski patriota, uhvaćen na delu kako šuruje sa strancima ne bi li došao na vlast na izborima koji su kasnije održani.
Tako su se Miloš Jovanović lider Novog DSS-a i njegov šef kabineta Zdravko Veselinov, sastali u sedištu stranke sa službenicima političkog odeljenja Amabasade SAD u Beogradu Timoti Krobotom, Merilin Mišel i Denisom Ibišbegovićem. Njihovom sastanku sa Amerikancima su se potom pridružili i Vilijam Hopkinson, šef političkog odeljenja u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, Džek Votson i Vladan Avramović, službenici istog odeljenja.
Vidimo da zapadne diplomate, a zapravo vrlo verovatno prikriveni operativci njihovih službi kojima je diplomatski status samo maska, itekako računaju i na tzv. desni spektar srpske političke scene, jer znaju da bi za izvođenje njima željenog prevrata, samo otvorene liberalne, autošovinističke snage bile nedovoljne, jer srpski narod ne voli izdajnike i nikada takve grupacije ne bi mogle da mobilišu veći broj građana. Zato je potrebno, preko lažnih desničara i kvazipatriota, koji će često napadati vlast za navodnu izdaju, zavedu određeni broj lakovernih i dobronamernih sugrađana, koji bi misleći da se bore za interese zemlje, izmanipulisani izašli na ulice.
Koliko je npr. Miloš Jovanović desničar i patriota, osim spomenutog šurovanja sa zapadnim agentima, najbolje potvrđuje i to što se udružio i potpuno stopio sa Đilasovom listom, koja zagovara najčvršće antisrpske stavove. Udruživanje naoko potpuno različitih stranaka, govori u prilog tome da su operacije službenika zapadnih ambasada dale rezultat i da su ubedile opozicionare da stvore novi DOS 2.0 gde će udruženo obitavati i levi i desni, i otvoreni autošovinisti i navodno ekstremni desničari, a sve u cilju rušenja vlasti i poretka. A vlast smeta, jer vodi suverenu politiku i ne želi da se odrekne Kosmeta, Republike Srpske, pomoći Srbima u regionu, niti pristaje na to da uvede sankcije Rusiji.
Ponoš, Marinika i Lutovac deo hrvatske špijunske mreže
Proterani hrvatski diplomata, a zapravo obaveštajac, Hrvoje Šnajder, imao je veoma intenzivne aktivnosti po Srbiji i u svoju mrežu je uvukao mnoge opozicionare. Saradnici proteranog hrvatskog diplomate bili su i Đilasovi puleni Zdravko Ponoš, Marinika Tepić i Zoran Lutovac, koji su se često sastajali sa Šnajderom i sa njim delili razne informacije.
Osim njiih, deo iste mreže činilo je još opozicionih političara i članova raznih nevladinih organizacija.
Šnajder je veoma intenzivno radio po našoj zemlji i imao je veliki budžet na raspolaganju. Plaćao je i šakom i kapom srpske opozicionare – opoziciono nastrojene aktiviste iz političkih partija, NVO sektora, medija itd.
Ovo nije nimalo iznenađujuće, s obzirom na to da srpska opozicija, pogotovo liberalna i prozapadna ima itekako dobru saradnju sa Hrvatskom, a tokom predizborne kampanje prošle godine su dobili i ozbiljnu medjsko-političku podršku iz ,,lijepe njihove”.
Ovi podaci i ne treba toliko da čude, jer su predstavnici NATO opozicije transparentni po pitanju autošovinizma. Tako da su im, verujemo, pare iz Hrvatske za pljuvanje po Srbiji dobro došle da spoje “lepo i korisno”, gledajući iz njihove perspektive.
Servilnost prema strancima nema granica
Koliko je srpska opozicija operisana od svakog vida državotvornosti, najbolje je pokazalo to kako su se ponašali kada je donošena rezolucija Evropskog parlamenta protiv Srbije. Oni su lobirali da se takva rezolucija usvoji, zatim likovali kada se to dogodilo, a nastavili su sa apelima Zapadu da još čvršće mere uvede protiv njihove zemlje. Pri tom su se udružili sa najgorim srbomrscima, belosvetskim lopovima, poput Andreasa Šidera, Viole fon Kramon i ostalih.
Kada vidimo snimke, poput onog na kom je Vladimir Ašurkov iz Rusije, ne možemo da se ne zapitamo koliko li takvih situacija ima tek kada je u pitanju naša opozicija. Gotovo da nema sumnje, da mnogi od njih rade to što rade, upravo zato jer su dobili milione od stranih mentora. Kada je u pitanju talas postizborne destabilizacije koji je pokrenut nakon decembarskih izbora, dokazano su u njemu prednjačili plaćenici stranog faktora, poput nemačkog plaćenika Nikole Ristića i ostalih ,,studenata”.
Stranci finansiraju srpske studente da prave haos
Emilija Milenković, Ivan Bjelić, Nikola Ristić su lica koja su bila često viđena na protestima opozicione liste “Srbija protiv nasilja”, a naročito su bili u prvom planu “studentskih protesta”. Iako su neki od njih priznali da zapravo uopšte i nisu studenti.
A ko su oni zapravo?
Ivan Bjelić, koji je na “studentskom protestu” održanom u Birčaninovoj ulici blokirao saobraćaj je, kako sam kaže “dobro društvo za proteste”. Pored toga je i član Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije.
Ivan Bjelić ima i dobru finansijsku zaleđinu. Pored toga što je član Upravnog odbora KOMS-a, Bjelić je i koordinator organizacije “Forca Požega”, koja novac prima kao projekat fondova za evrointegracije. Samo za projekat “Ka Evropi – sa znanjem i saznanjem” Foruma civilne akcije FORCA Požega, predložen je budžet od 1.566.000 dinara, prema podacima Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije.
Emilija Milenković još jedna je “aktivistkinja”, takođe članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije. Za razliku od Ivana, ona u slobodno vreme “ruši rodne barijere”, kako navodi u svom opisu na stranici.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
