AGRAR – „Plavo zlato“, kako voćari od milošte zovu borovnicu, dobro se kotira na srpskom ali i inostranom tržištu, a nekoliko godina unazad doživljava istinski procvat.
To je potvrdio i Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, koji kaže da je potražnja na nivou i ove sezone, a naša borovnica ponajviše putuje ka zemljama Zapada: u top tri države su Nemačka, Holandija, Velika Britanija.
Na pitanje koliko nas je poremetio sukob u Ukrajini i utiče li na srpski izvoz i plasman borovnice, Đorđević odgovara da ne utiče, jer se naši voćari slabije oslanjaju na Rusiju i Ukrajinu.
– Rusija je sve manje zastupljena, poslednjih godina fokus je na Zapadu, on čini 95% izvoza koje naš Klub organizuje. Rusija je i dalje prisutna kod voćara koji se bave izvozom i drugog voća, pa pronalaze „prostor“ da dostave i borovnicu na tamošnje tržište. Rusija nam nije naročito strateški bitna, da bismo se bazirali na tom tržištu. Osim toga, imamo administrativne izazove koji otežavaju situaciju – ističe Đorđević za Telegraf Biznis i dodaje:
– Kompleksnija je procedura, mora da se navede ime proizvođača koji je ubrao borovnicu, da se naznači u kamionu paleta. Ali ajde, sve to nije sporno, koliko je sporno to što je neko propisao da po hektaru može da se proizvede 4-5 tona, a proizvodnja je uglavnom veća, i tu nastaje problem. Drugim rečima, pravi se problem tamo gde ga nema.
Od oktobra do maja je period godine kada Srbija uvozi „plavo zlato“, i to mahom iz Južne Amerike, Čilea, Španije. Količine koje dobijamo, kaže sagovornik Biznis Telegrafa, nisu velike, a cena koju nalazimo u marketima – zavisi i od te količine.
Polovinom juna kreću i veće količine naše borovnice, a berba traje do kraja avgusta.
Borovnica se za mnoge proizvođače pokazala kao unosan biznis, premda je prati određena neizvesnost. Naime, kako je borovnica berzanska roba, s njom nema kalkulacije.
– Uberemo, pa čekamo cenu. Kada se ubere, mora u kratkom roku da se dobaci do krajnje destinacije kako bi se sačuvao kvalitet, a tražnja u datom momentu definiše cenu – kaže Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, dodajući da „nije realno znati cenu čak ni 10-15 dana unapred“.
– Dešava se da naši proizvođači kažu kako su im poskupeli đubrivo, inputi, gorivo, struja, te da cena, stoga, mora biti viša. U ovom trenutku, ako uzmemo za primer Španiju, mnogo je veća ponuda nego potražnja. Otkupna cena po kilogramu ove nedelje je oko 2,45 evra, a u istoj nedelji 2021. cena je bila za evro viša. To je maltene 30% razlike, a inputi su sada skuplji – priča Đorđević.
A šta nas čeka u junu?
– Videćemo. Španska borovnica odličnog kvaliteta se u Beogradu prošle nedelje, u jednom velikom supermarketu, prodavala po ceni od 900 din/kg, to je cena sa PDV-om. Pritom, to je voće u manjem pakovanju, a poskupela je i ambalaža, zatim transport – objašnjava Đorđević.
Kaže da, iako se otkupna cena u Srbiji još ne zna, „nije realno da ona bude 5, 6 evra“.
Isto tako, osvrnuo se i na stanje malina i stav malinara – o tome kolika treba da bude cena „crvenog zlata“.
– Lani je bila veća cena za industrijsku malinu nego za konzumnu borovnicu, što nije realno; niko ne zna još uvek šta može da se očekuje. Licitiraju se nenormalne cene za dnevnicu, što ne znači da će one biti visoke. Sa druge strane, imamo situaciju da nam se javljaju ljudi iz, recimo, Bangladeša koji u regionu beru drugo voće, i koji su zainteresovani za berbu – zaključuje Đorđević.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
