SRBIJA – Državni, ali i verski praznik Sretenje jedan je od najvažnijih datuma u istoriji Srbije. Na današnji dan, pre 190 godina donet je Sretenjski ustav – prvi moderni Ustav Srbije. Taj dokument označio je početak savremene srpske državnosti.
Devetnaesti vek ostaće upamćen kao vek buđenja srpskog naroda. 15. februara 1835. godine u tadašnjoj prestonici Kragujevcu donet je za to vreme najliberalniji akt u Evropi – Sretenjski ustav.
Ukidanje feudalizma, podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, osnaživanje osnovih ljudskih prava, ali i obeležja u vidu zastave i grba – sve to je ustanovio Sretenjski ustav, čime je počeo razvoj moderne srpske države.
„Usvajanje tog Ustava je simbol da je Srbija pratila tokove evropske civilizacije i da su vrednosti evropske civilizacije u stvari i vrednosti Srba i da se Srbija ugradila u evropske vrednosti. Ustav je predviđao stvaranje narodne skupštine, podrazumevao je nezavisno sudstvo, neka rešenja koja su postavljala osnove da se Srbija pretvori u jednu malu demokratsku ili zemlju koja teži ka demokratiji“, rekao je istoričar Stanislav Sretenović.
Kruna rada Dimitrija Davidovića
Jedan od najučenijih Srba u to vreme, Dimitrije Davidović, uspeo je da postane prva ličnost uz kneza Miloša Obrenovića. Iako po profesiji lekar, najznačajniji period njegovog rada bio je između 1830. i 1835. godine kada je kao diplomata u Carigradu radio na rešenju pitanja srpske autonomije, a svoj rad krunisao je pisanjem Sretenjskog ustava.
„To je jedna ličnost koja govori prvo o značaju Srba iz Habzburške monarhije koji su još od prvog srpskog ustanka pomagali razvoj Srbije i tu vekovnu želju da se odvoje od osmanskog nasleđa i težine osmanskog prisustva“, naveo je Sretenović.
Ustav se čuva pod nastrožim uslovima
Kao branik političkog i nacionalnog identiteta, Državni arhiv Srbije jedini čuva originalni primerak rukom pisanog Sretenjskog ustava.
„Čuva se pod najstrožim uslovima, na najadekvatniji način, nije redovno izložen, potrebno je sačuvati ga od zuba vremena i potrebno je čuvati ga na onako kako je propisano, sa adekvatno temperaturom vazduha, vlažnošću i svetlošću. Izlaže se u retkim okolnostima i prilikama“, rekla je Anja Vulić iz Državnog arhiva.
Ustav je bio trn u oku najvećim silama tog vremena, zbog čega je ukinut posle svega 55 dana. On je ipak predstavljao hrabar korak kojim je tadašnja Srbija, makar na kratko, bila najslobodnija država u Evropi.
