Zanimljive činjenice o tetovažama stare jedan vek

Čemu su služile, šta su predstavljale i šta se sve njima pokušavalo sakriti?

Tetovaže se smatraju jednim od najstarijih oblika umetnosti. Kroz istoriju su često tumačene kao čin pobune, ali to je samo jedan od mnogih razloga zašto su ljudi i još uvek trajno oslikavaju svoje telo.

Kroz prizmu tetovaže vratićemo se vek unazad.

Žene tog vremena apsolutno su volele tetovaže, ali su se gnušale od bola. Da bi prevazišle strah od uboda igle, uzimale su posebne koktele koji bi ih smirili.

Tetovaže su obično bile male i stavljale su se na ženinu ruku, tako da ih je mogla sakriti dugim rukavima ili rukavicama. Deteline, srca i portreti kućnih ljubimaca bili su uobičajeni motivi za žene tih godina.

Tetovaže i Prvi svetski rat

U toku Prvog svetskog rata žene su želele da pokažu svoju podršku, ne samo ratu već i svojim muževima, herojima rata. Do 1915. godine, već je postao trend da žene posećuju majstore tetoviranja koji bi im na koži istetovirali lik njihovog dragog. Uobičajeno mesto za tetovažu bila je nadlaktica. Posvećene žene Engleske nisu imale nikakvih problema da pokažu svoju podršku i naklonost muškarcima koje su voleli i kojima su se divile.

Sa druge strane, vojnici koje su zarobili Nemci dobijali su drugačiju vrstu tetovaže. U nastojanju da brzo identifikuju sve odbegle zatvorenike, svi su imali istetoviranu nemačku skraćenicu za „ratni zarobljenik“.

                           foto: Profimedia

Ožiljci od vakcina i metaka

Ben Kordej je 1922. godine vodio mali studio za tetoviranje u Luizijani. U jednom razgovoru za novine govorio je o svom neobičnom zanatu. Njegova priča o tome ko se u to vreme tetovirao i kojim slikama su se najčešće ukrašavala tela, dokazuje da se u svetu tetovaža malo toga promenilo. Tako su parovi tetovirali inicijale na prstima. Mornari su bili česte mušterije a voleli su da tetoviraju lepe devojke ili patriotske tetovaže na rukama.

Ponekad je umetnik bio zamoljen da radi kozmetički posao te bi zamenio prirodnu obrvu tetoviranom. Takođe bi ulepšavao ožiljke, skrivajući ih ispod ženstvene tetovaže. Ožiljci od vakcinacije bili su veliki problem kod žena 1920-ih, a umetnik je znao da kaže da će popraviti tragove vakcinacije malom tetovažom cveta ili leptira.

Trend tetovaža koji je bio jedinstven za to vreme bio je lovorov venac. Vojnici koji su se vraćali iz ratova sa ožiljcima od metaka dobijali bi lovorov venac oko rane kako bi pokazali pobedu nad smrću.

                              Foto: Profimedia

Kraj golih ženskih tetovaža 

Šta je mornar bez bar jedne tetovaže gole žene? Očigledno su takve tetovaže bile izuzetno popularne 1917. godine, kada je američki sekretar za mornaricu Džozefus Danijels odlučio da muškarci koji nose te nestašne tetovaže ne mogu da se pridruže mornarici.

To je bila velika katastrofa jer je u to vreme besneo Prvi svetski rat. Mnogi bivši mornari i stari pomorci želeli su da se bore u ratu smatrajući da je to njihova građanska dužnost.

Kao odgovor na odluku sekretara Danielsa, Liga mornarice ponudila je pomoć ovim ljudima. Ideja je bila da majstori za tetoviranje prikriju ovakve slike, ali Daniels nije hteo ništa od toga. Umesto toga, odlučio je da će, ako ovi stariji ljudi žele da se vrate u mornaricu, morati o svom trošku prikriju svoje neprikladne tetovaže.

Trajno rumeni obrazi

Trajni rumeni obrazi bili su stvar visoke mode u Londonu, i nije trebalo dugo pre nego što je taj trend pogodio Njujork 1920. godine. Žene su stajale u redu da im majstori tetoviraju obraze nijansama zdravog izgleda. Jarko istetovirane usne su takođe bile veoma popularne, a mnoge starije dame su smatrale da ih trajna šminka čini mlađim.

Tetoviranje kućnih ljubimaca

I kao da nije bilo dovoljno to što su se mornari i žene iz društva ukrašavale tetovažama, već su ljudi koji nisu imali drugog posla otišli korak dalje i počeli da tetoviraju svoje kućne ljubimce, najpre pse.

Trend je bio da se porodični psi tetoviraju, po mogućnosti sa monogramom sa inicijalima vlasnika. To se obično radilo na grudima psa, tako da bude svima vidljivo.

Iako je lako okriviti vlasnike pasa za takvu okrutnost, moramo imati na umu da je ovo bio veoma unosan sporedni posao za mnoge majstore tetoviranja koji bi posećivali domove bogatih ljudi i nudili tetovaže pasa po istoj ceni kao za ljude.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.