Hrvatski istoričar se osvrnuo i na konstantne napade na predsednika Srbije
Hrvatski istoričar i teolog Goran Šarić u intervju crnogorskoj “Borbi” dotakao se nedavne posete crnogorskog predsednika Mila Đukanovića zvaničnom Zagrebu na poziv kolege Zorana Milanovića, odnosa komitskog pokreta sa ekstremnim političkim proustaškim snagama i brutalnim medijskim napadima kojima je iz Hrvatske izložen predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Šarić je okarakterisao predsednika Crne Gore Mila Đukanovića kao političkog utopljenika koji je poziv Zorana Milanovića da poseti Zagreb doživeo kao slamku spasa kojom se neuspešno pokušao da se održi na površinu.
Hrvatski teolog i istoričar izjavio je da Milanovićev poziv predstavlja potez kojim se potvrđuje kontinuitet hrvatske politike prema Crnoj Gori od završetka Drugog svetskog rata, a kojoj je jedini cilj slabljenje uticaja Beograda na zvaničnu Podgoricu.
Komantarišući delovanje tzv. komita u Crnoj Gori koje doživljava kao “crnogorske ustaše”, Šarić je naglasio da se upravo na njihovom primeru može videti kako se prodaje vera za večeru. Po istom principu se pre 200 do 300 godina katoličila zapadna Hercegovina i Dalmatinska Zagora.
Kontinuiranu medijsku kampanju koja je u Hrvatskoj usmerena protiv predsednika Srbije, Šarić doživljava kao puko sprovođenje naređenje Zagreba od strane Berlina, Londona, Brisela i Vašingtona. Ista će popustiti kada Vučić uvede sankcije Rusiji, prizna tzv. Kosovo, uvede Srbiju u NATO i protera kineski i ruski kapital.
– Milanović je jednom izjavio da je Hrvatska “slučajna država”, a sam se ponaša kao “slučajni predsednik”. On služi kao ispušni ventil radikalne hrvatske desnice. Od početka svog mandata napada levičare, liberale i građanski usmerene intelektualce, a sa desničarima je u ljubavi. U tom kontekstu treba sagledati i vodanje Đukanovića po Zagrebu. Đukanović je politički utopljenik, a utopljenik se i za slamku hvata. Slamka koju mu je pružio Milanović je slamka anti-srpske retorike. To je još jedino čime se Đukanović neuspešno pokušava održati na površini – kaže Šarić.
Hrvatski istoričar navodi da Zagreb želi da iskoristi Đukanovića u svom obračunu sa Srbijom.
– Sve će oni oprostiti ako mogu iskoristiti Mila u svom obračunu sa Srbijom. U hrvatskom društvu (bar onom delu sklonom klero-fašističkim idejama, a takvih nije malo) se na Crnogorce gleda kao na sumnjive, dok ne dokažu da “nisu Srbi”. Normalni ljudi u Hrvatskoj misle da rat treba ostaviti iza nas i da ne treba potencirati sukobe – odgovara hrvatski istoričar.
Goran Šarić se osvrnuo na sraman potez Mila Đukanovića, kada je poslao vojnu delegaciju na obeležavanje akcije “Oluja” u Kninu.
– Milova slika bi trebala stajati u enciklopediji pod “licemerje”. Kakvi onda da budu njegovi sledbenici? Kad je Milo huškao na rat, onda su otišli u pljačku Konavla, a kad je Milo postao anti-srbin onda su otišli na proslavu “Oluje”. Obraz kao đon.
Istoričar je otkrio šta se krije iza umešanosti Zorana Milanovića u unutrašnja crnogorska pitanja.
– Hrvatska, iako ne želi biti Balkan, uporno pokušava na Balkanu stvoriti svoju sferu uticaja, nekakvu novu kroatoslaviju, kao u vreme druge Jugoslavije, kad su gotovo na svim rukovodećim pozicijama u SFRJ bili Hrvati, uz ponekog Slovenca. Zato pokušava na sve načine oslabiti uticaj Beograda u Crnoj Gori. U drugoj Jugoslaviji postojao je koncept: slaba Srbija jaka Jugoslavija. Danas je to koncept: slaba Srbija stabilan Balkan. Kad malo analiziramo šta za zapadnjake znači stabilan Balkan, ta sintagma ne znači Balkan suverenih prosperitetnih država, nego Balkan malih, satelitskih državica bez monetarnog suvereniteta, Balkan koji je preplavljen jeftinim proizvodima stranih korporacija, Balkan gde su sve banke u stranom vlasništvu, a stanovništvo balkanskih kolonija im služi kao jeftina radna snaga ili topovsko meso u NATO agresijama po svetu. Normalno je da se Hrvatska i Srbija nadmeću i meni ne bi smetalo što Hrvatska pokušava dominirati, kad bi Zagreb zastupao Balkan slobodan od stranih korporacija i banaka, od NATO – pakta, od diktata trećerazrednih službenika američke ambasade i onih briselskih poverenika sa dva, tri imena i prezimena – prića Goran Šarić.
Šarić je naveo da se “patriotska-komitska” organizacija iz Crne Gore može nazvati kao “crnogorske ustaše”.
– Taj pokret se u međuvremenu raspao. Šta reći o Škori kao lideru hrvatske desnice? Kakav lider, takva desnica. Žena Miroslava Škore je Srpkinja, koja je pisala za novine srpske, četničke emigracije u Americi. Jedan drugi lider tog pokreta je iz poznate četničke porodice. Takvi su i ovi koji sebe nazivaju komitama, a bolji naziv im je “crnogorske ustaše” kao u knjizi Rastislava Petrovića. Tompson je dobar izbor za njih, jer je baš on iz krajeva gde se vera prodavala za vreću brašna, kako čitamo u pripovetci “Pilipenda”, čuvenog Sime Matavulja. One koje zanima kako se katoličila zapadna Hercegovina i Dalmatinska Zagora pre 200, 300 godina, neka gledaju današnju Crnu Goru.
Na sramne napade iz Hrvatske na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Šarić je rekao da će prestati da ga napadaju kada Vučić prizna tzv. Kosovo, uđe u NATO, uvede sankcije Rusiji.
– Vrlo lako se ti odnosi mogu relaksirati. Ako Vučić uvede sankcije Rusiji, prizna tzv. Kosovo i uvede Srbiju u NATO, ako protera ruski i kineski kapital, a širom otvori vrata zapadnom, napadi na Vučića iz Zagreba će se smanjiti, jer će im iz Berlina, Londona, Brisela i Vašingtona javiti da malo popuste. Do tada, očekujemo rušenje rekorda, do sada je oko 180 tekstova o Vučiću u hrvatskim medijima bilo u jednom danu, a verujem da će ih uskoro biti i preko 200. Često kažem Hrvatima, ako su Srbi zaista tako jadan i bedan narod kakvim ih prikazujete, koliko ste onda tek vi jadni kad su vam najveće pobede koje slavite upravo nad tim “opančarima”, “traktorašima” i kako već sve ne nazivate Srbe? Voleo bih da smo više naučili iz krvavih sukoba devedesetih, iz brojnih zločina na svim stranama prema svim stranama, ali poznavajući mentalitet balkanskih Slavena, njima malo treba da se međusobno pobiju. Toliko nam je toga zajedničko, a mi uporno insistiramo na razlikama i ako za sto godina ovde više ne bude ni Srba ni Hrvata, samo ćemo biti krivi – zaključuje Šarić.
