Japan, zemlja sinonim za pirinač, suočava se sa najvećom nestašicom ove ključne namirnice u poslednjih nekoliko decenija. Razlog tome su uglavnom loši vremenski uslovi, povećanje broja turista i restriktivna uvozna politika.
Ovog leta japanske supermarkete pogodila je nestašica belog pirinča, jednog od glavnih namirnica u ishrani većine stanovnika. Police supermarketa ostale su prazne jer je potražnja nadmašila proizvodnju u poslednje tri godine, smanjujući zalihe na najniži nivo u više od 20 godina, piše Blic Biznis u okviru sekcije Zelena tranzicija.
Nestašicu su pogoršali potrošači koji su kupovali pirinač u velikim količinama u pripremi za sezonu tajfuna, ali i zbog upozorenja o velikom zemljotresu koji bi mogao da pogodi Japan. Ovakvo ponašanje građana, u kombinaciji sa povećanim brojem turista koji posećuju zemlju, stvorilo je ozbiljan pritisak na zalihe ovih namirnica.
Jedan od ključnih uzroka ove nestašice, pored vremenskih uslova, bio je i nagli porast broja stranih turista koji su pohrlili u Japan nakon ukidanja pandemijskih ograničenja. Prema izveštaju NHK-a, lokalni mediji su nedostatak delimično pripisali prilivu turista. Povećali su potražnju za popularnim jelima kao što su suši i onigiri, što dodatno vrši pritisak na zalihe pirinča.
Japan je primio rekordnih 17,8 miliona posetilaca u prvoj polovini 2024. godine, što je znatno iznad nivoa pre pandemije. Samo u julu zemlju je posetilo 3,3 miliona turista, što je najveći broj ikada zabeležen, pokazuju podaci japanske turističke statistike. Strani posetioci konzumirali su više od 51.000 tona pirinča između jula 2023. i juna 2024. godine, više nego duplo u odnosu na prethodnu godinu.
Iako je povećana potrošnja među turistima značajna, ona je i dalje relativno mala u poređenju sa godišnjom domaćom potrošnjom Japana, koja premašuje sedam miliona tona. Međutim, ovaj neočekivani skok potražnje u kratkom vremenskom periodu zaista je uzdrmao japansko tržište pirinča.
Dok turisti igraju svoju ulogu u ovoj krizi, postoji i dublji problem koji muči japansku poljoprivredu. Proizvodnja pirinča poslednjih godina opada jer stariji farmeri odlaze u penziju, a mlađa generacija pokazuje sve manje interesovanja za ovu profesiju. Ovaj demografski izazov, u kombinaciji sa čestim toplotnim talasima i sušama, značajno je ugrozio žetvu, prenosi CNBC.
U drugoj polovini prošle godine prinosi pirinča su u Japanu ozbiljno smanjeni zbog ekstremnih vremenskih uslova. Klimatske promene su sve češće, što otežava situaciju poljoprivrednicima i povećava neizvesnost oko budućih zaliha ove hrane.
Dok prirodne katastrofe i povećana potražnja igraju ključnu ulogu u tome, glavni uzrok nestašice ostaje japanska tarifna politika pirinča, jedna od najrestriktivnijih u svetu. Da bi zaštitila domaće uzgajivače, japanska vlada uvodi carinu od 778 odsto na svoj uvoz.
Iako je Japan obavezan da uvozi oko 682.000 tona pirinča godišnje u skladu sa sporazumima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), on retko stiže do potrošača jer se većina koristi za preradu ili kao stočna hrana.
Džozef Glauber, viši istraživač na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane, ističe da je japanska ekonomija pirinča u velikoj meri izolovana od svetskog tržišta. Ovakva politika smanjuje konkurenciju i otežava prilagođavanje domaćeg tržišta u vremenima nestašice. Uprkos ovim ograničenjima, Japan je povećao izvoz, pa je od 2014. do 2022. porastao šest puta, dostigavši skoro 30.000 tona.
Osim sa porastom cena pirinča zbog nestašice, Japan se suočava sa povećanjem inflacije. U avgustu 2024. godine inflacija je porasla za 2,8 posto na godišnjem nivou, delimično zbog viših cena hrane, uključujući i pirinač.
Cene pirinča u avgustu dostigle su 16.133 jena (oko 112,67 dolara) za 60 kilograma, što je povećanje od tri odsto u odnosu na prethodni mesec i pet odsto u odnosu na početak godine.
