NOVI SAD – Dadilje u Novom Sadu uzimaju od 300 dinara po satu do 500 za jedno dete, dok se za svako naredno dete cena uvećava, kao i za usluge tokom vikenda i u noćnim satima, a mesečno je potrebno izdvojiti i do 42.000 dinara.
Korona i manjak mesta u vrtićima roditeljima zadaje muku, pogotovo kada mame moraju da se vrate na posao, što je u većini slučajeva nakon godinu dana od porođaja. To je slučaj s majkama kojima poslodavci uredno uplaćuju doprinose. Za one druge, priča je drugačija i još komplikovanija.
– Kada mi je drugo dete napunilo godinu dana, zakonski sam morala da se vratim na posao. Prvo dete ima tri godine, ide u vrtić, ali se često razboljeva. Drugo je još malo, ali je svejedno bilo na privikavanju u vrtiću. Mnogo nam je teško jer su deca više bolesna nego zdrava. Ne mogu da izostajem s posla i bojimo se korone, pa smo odlučili da povučemo decu iz vrtića i plaćamo dadilju. Njoj dajemo 42.000 dinara mesečno jer smo se tako dogovorili. Ona boravi s decom osam sati dnevno, svaki radni dan. Došli smo do nje po preporuci rođake kojoj je čuvala decu. Veoma je teško naći osobu kojoj ćete ostaviti decu. Nije vam svejedno ni kada ih vodite u vrtić, a kamoli kada vam neko nepoznat dolazi u kuću da brine o njima. Nažalost, naši roditelji nisu u mogućnost da vode brigu o deci, tako da su svi koji imaju tu privilegiju zaista veoma srećni – kaže Dejana B.
Oglasa u kojima žene nude usluge čuvanja dece ima na različitim mestima, od Fejsbuk grupa, do različitih sajtova, dok agencija i nema toliko, iako je potreba za ovom vrstom usluga zaista velika.
Usluge čuvanja dece nude i studentkinje kao i žene koje su u penziji. Nije retkost da se oglašavaju žene koje imaju svoju decu i nude tu mogućnost da čuvaju i tuđu decu u svom stanu.
– Razmišljala sam dugo šta da radim i kako da zaradim koji dinar, pošto imam malo dete i nema ko da ga čuva, pa sam došla na ideju da čuvam i tuđe. Uglavnom me zovu roditelji koji poznaju moje prijatelje, dakle niko nepoznat mi se još uvek nije javio. Razumem tu vrstu nepoverenja jer i sama imam dete i ne znam kako bih se odlučila da ga ostavim nekom koga prvi put vidim u životu i nemam apsolutno nikavu predstavu o toj osobi. Tako da kod mene dolaze po preporuci. Donose ih ujutru kada idu na posao i dolaze po decu kada završe s poslom. Svima odgovara jer su na neki način izolovani, nema ih puno u grupi, a imaju s kim da se igraju – kaže Veronika P.
S druge strane, tu su i oglasi u kojima roditelji potražuju dadilje, uglavnom zbog toga što im deca zbog bolesti izostaju iz vrtića ili nemaju pomoć rođaka, pa se odlučuju da plaćaju.
U Agencijama koje se bave ovom delatnošću u Novom Sadu navode da nakon razgovora sa roditeljima obavljaju selekciju dadilja, a sve u skladu s potrebama deteta. Konačnu odluku o svemu, ipak, donose roditelji. Kada je reč o cenovniku koji je dostupan na internetu, navedeno je da sat košta 300 dinara, a 22 radna dana za čuvanje jednog deteta 42.000 dinara.
Jedna od retkih agecija koje se bavi ovom delatnošću u Novom Sadu je i “Agava”.
– Mi u agenciji za zapošljavanje radnika imamo i specijalizovne programe koji su u vezi sa servisom čuvanja dece i usluge čuvanja starih osoba. Program čuvnja dece obuhvata: Novi Sad, Beograd, Evropu i Dubaji. Bebisiterke koje šaljemo u porodice moraju biti testirane. Proveravamo njihove biografije, obavljamo razgovore s njima, kako bismo se upoznali sa njihovim iskustvima. Uporedo s tim pokrećemo i obuku za bebisiterke jer se ukazala potreba i za tim. S druge strane je porodica koja popunjava formular. Na osnovu njega tražimo adekvatnu osobu – kaže direktorka “Agave” Jovanka Dragičević.
U ovoj agenciji je sat čuvanja dece od 300 do 350 dinara po satu, a u zavisnosti od uzrasta. Mesečno je za čuvanje deteta radnim danima i to puno radno vreme potrebno izdvojiti od 42.000 do 45 000 dinara. Za više dece, cena je veća, kao i tokom praznika.
Jovanka napominje da bi subvencije grada Novog Sada bile i više nego dobrodošle i za ovu oblast, kao i za privatne vrtiće, jer ima dosta roditelja kojima je potrebna dadilja.
– Imamo roditelje koji traže dadilje na nekoliko dana jer su im članovi rodbine koji čuvaju decu bolesni ili prosto ne mogu da im čuvaju decu. Mnogo bi nam značila subvencija jer bi više roditelja moglo da priušti ovu uslugu – zaključuje Jovanka.
Za razliku od Novog Sada, u Beogradu su cene čuvanja dece skuplje. Umesto 43.685,60 dinara, koliko je mesečno koštalo angažovanje dadilje iz beogradskog “Bebi servisa”, roditelji za osmočasovno čuvanje deteta od januara plaćaju gotovo petinu više – 52.085,60 dinara. Odluku o poskupljenju usluga gradskog servisa za čuvanje i negu dece u porodici usvojila je Skupština “Bebi servisa”, čiju uslugu koristi 113 građana.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
