Iako naizgled na mala vrata, „woke“ kultura vrlo brzo ulazi i postaje sveprisutna u savremenom društvu. Šta uopšte znači „woke“ pokret i odakle on u Srbiji?
Termin „woke“ (vouk) dolazi iz afro-američkog slenga i označava stanje svesti o rasizmu i društvenim nejednakostima. Reč u bukvalnom prevodu znači „probuđen“.
Da li vam se čini da je sve više „probuđenih“ na ulicama? Kako bi bliže objasnili o čemu se radi, ovaj termin, pokret ili, kako neki kažu, kultura koja se sada širi kao zaraza po Srbiji i identifikuje sa „borbom za pravdu“ stavićemo u kontekst trenutnih dešavanja u društvu.
Kako je uopšte došlo do toga? Vrlo jednostavno. Naime, „woke“ pokret se odnosi na svest i osetljivost prema društvenim nepravdama, rasizmu, seksizmu, homofobiji, transfobiji i drugim oblicima diskriminacije. Mi je danas u Srbiji identifikujemo u najširem smislu koji podrazumeva borbu protiv društvene nepravde.
Ipak, nikako ne smemo izgubiti iz vida političku dimenziju ovog pokreta koji pokušava da preplavi Srbiju i koji se mesecima unazad suptilno integriše u proteste, ali vrlo dozirano i oprezno, jer je u svom izvornom obliku, ogoljen, de fakto neprihvatljiv za srpski tradicionalni kodeks.
Kako izgleda „woke“ u svakodnevnom životu? Rodnoneutralni toaleti kojih je sve više, kafići sa istaknutim LGBT zastavama, televizijske emisije u kojima su predstavljene gotovo sve manjine, samo su neki od načina na koje se „woke“ kultura svakodnevno manifestuje.
Priznaćete, ipak neprihvatljivo za Srbiju, pa čak i za metropole kakvi su Beograd i Novi Sad. Međutim, zahvaljujući društvenim mrežama, „woke“ kultura se širi neviđenom brzinom, ulazi u sve sfere društva nudeći platformu za izražavanje iskustava i borbu protiv diskriminacije.
Kroz suptilne, iako često rogobatne promene u jeziku i uvođenje novih termina, pokušava se stvoriti inkluzivno društvo u kojem nema vređanja i diskriminacije.
Omladina, pošto je veoma aktivna na društvenim mrežama, postaje nosilac promena, učestvujući u demonstracijama i zalažući se za pravdu i ravnopravnost.
Da li su to kojim slučajem vrednosti za koje se prevashodno zalažu studenti, a u tome ih podržavaju IT-stučnjaci, prosvetari, advokati, kao i mnogi drugi koji su „osvešćeni“ i „probuđeni“ i žele da kažu „dosta je“. Dosta čega? Porodičnih vrednosti? Tradicije? Narodnog jezika i literature? Bogosluženja? Čega dosta?
Kritičari širom sveta smatraju da „woke“ kultura stavlja jak akcenat na društvena pitanja umesto na ekonomske probleme i tako zanemaruje druge aspekte društva.
Na taj način „woke“ kultura predstavlja skrivenu opasnost koja podriva temelje zapadne civilizacije.
Ukoliko uzmemo u obzir da je aktuelni predsednik Amerike Donald Tramp jasno rekao „NE“ “woke” pokretu, odnosno njegova protivkandidatkinja Kamala Haris glasno podržala sintagmu „svi moraju da budu probuđeni“, jasno je da ovaj pokret osvaja i polarizuje i američko društvo.
Ipak, tradicionalna društva poput našeg teže je osvojiti, ali ih je lako polarizovati i napraviti razdor među građanima.
Danas imamo jasnu sliku polarizacije na društvenoj sceni Srbije. „Woke“ pokret uspeva u onome u čemu mnoge obaveštajne službe nisu. Mnogobrojni predvodnici protesta u Srbiji postupaju po agendi „woke“ pokreta koji na suptilan način osvaja pristalice – svakoga pogađa tamo gde je najranjiviji i ideološki nudi ono što mu prija. Nešto poput sekte.
S druge strane, imate decu koja su ustala i šetaju ulicama, nose ikone i srpske zastave, jasno se distancirajući od tih „probuđenih“, ali nemaju svoje predstavnike, te tako slede „woke“ vođe i vrše destrukciju ionako razorenog prosvetnog sistema.
Jer jasno je, ako želiš jedno društvo da uništiš, uništi mu decu, omladinu. E to „woke“ pokret upravo radi. Jedne je pridobio i oni ih pomno slede unoseći nove vrednosti koje nisu u skladu sa srpskim, tradicionalnim i pravoslavnim, a druge pridobija tako što od njih stvara homogenu masu koja sabotira odlazak u škole, viče „pumpaj“ ispred obrazovnih ustanova i misli da će tako nešto da promeni.
Na bolje. Samo je pitanje kome će biti bolje? “Probuđenoj” manjini, ili srpskom narodu?
Naša deca su po ko zna koji put instrument za ostvarenje tuđih ciljeva, ovoga puta ciljeva “probuđene” manjine, “woke” pokreta, nekoga ko prezire sve što je srpsko, tradicionalno, normalno.
Na nama je da odlučimo da li ćemo da indirektno širimo “woke” ideologiju, ili ćemo da čuvamo porodičnu Srbiju.
