BEOGRAD, 8. maja – Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić izjavio je danas, povodom toga što su studenti u blokadi zatražili da se momentalno raspusti Narodna skupština Srbije i da se raspišu vanredni izbori, da je povezivanje politike i rada univerziteta neprihvatljivo, i da je ideja o povezivanju nastavka nastave s tim da li će biti raspisani izbori potpuno nerazumno.
S obzirom na to kako je nastupio prošireni Rektorski kolegijum pre nekoliko dana kada su izjavili da studentski zahtevi nisu ispunjeni i da oni stoje iza studenata, Vuletić je ocenio da smo danas na istoj tački na kojoj smo bili u decembru, a da je jedino što se promenilo to što se lista zahteva proširila.
„Ono što imamo prilike da čujemo da će se nekako završiti, verovatno hoće ali je pitanje kada. Ako ozbiljno shvatimo ono što studenti govore, to je da među nekim od profesora postoji ideja da bi prekid blokade mogao da se dogodi onog trenutka kada se raspišu izbori, međutim kod studenata je raspoloženje da bi prekid blokade mogao da se završi onda kada se vide rezultati izbora“, naveo je on za K1 televiziju.
Iako on lično može da razume ljude kojima je politika važnija od nauke, univerziteta, i koji za ostvarivanje svojih političkih ciljeva koriste univerzitet kao sredstvo političke borbe i pritiska, profesor je rekao da se to ne može opravdati.
Vuletić je istakao da se on duboko protivi takvoj ideji jer smatra da je univerzitet mesto na kojem se prenosi znanje, i nešto što nadilazi svakog pojedinačno i sve dnevne političke borbe i da se ne sme koristiti u političke svrhe.
„Beogradski univerzitet je stara institucija, prošao je mnoge političke grupacije i proći će i ove“, rekao je Vuletić i dodao da, iako je političko organizovanje na univerzitetu postojalo tokom socijalizma, sada je političko delovanje unutar univerziteta zakonom zabranjeno.
Vuletić je naveo da je bila pretpostavka da su ljudi koji zauzimaju ključne pozicije na univerzitetu i fakultetima dovoljno odgovorni, samosvesni, posvećeni univerzitetu da će ga štititi, a da se sada ispostavilo da mnogi smatraju da su dnevno politički ciljevi važniji od onoga što je misija univerziteta.
„Ne možemo da normalizujemo stvari koje nisu normalne. Kada je reč o raspisivanju izbora, postoje uslovi kada do toga dolazi. Jedna situacija je kada nemate skupštinsku većinu, druga je kada imate haotičnu društvenu situaciju gde bi raspisivanje izbora moglo da pomogne da se situacija normalizuje i treća je kada se učesnici u političkom životu dogovore da im to odgovara“, objasnio je on.
Vuletić je ocenio da bi u trenutnoj situaciji raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora dovelo do povećanja tenzija i pritiska u društvu, što je suprotno ideji vanrednih parlamentarnih izbora.
Kako je naveo, tokom januara, februara, kada je bila turbulentna društvena situacija i mnogo protesta i kada je situacija delovala da izmiče kontroli, on se tada zalagao i smatrao da bi izbori bili dobro rešenje i da bi studenti trebalo da uzmu učešće u tome, ali van fakulteta.
Vuletić je poručio da nije nikakav problem da se profesori i studenti politički organizuju, ali da ostave univerzitet po strani i da ga ne koriste kao instrument za političko delovanje.
„Efekat svih ovih šest meseci je ništa, i sada se postavlja pitanje ko je za to odgovoran. Umesto da se razgovara o tome šta da radimo sa ovom školskom godinom, sada se otvara priča o izborima za koje se pretpostavlja među tom grupacijom da će dovesti do promene vlasti. A šta ako se ne promeni vlast, onda će reći da su pokradeni, i onda ćete imati motiv za dodatno podizanje tenzija“, izjavio je on.
Vuletić je poručio da izbori imaju smisla samo ako vode ka kanalisanju društvenih tenzija, a ne ako postoji realna opasnost da dovedu do novog razloga za proteste.
Prema njegovim rečima, 2014. godine studentski pokret je imao zahteve isključivo vezane za studentska pitanja kada, za razliku od danas, dekani nisu izašli i rekli mi podržavamo studente, već upravo suprotno.
„Na mom fakultetu smo imali fizičke sukobe između nastavnika i studenata. Sada imamo bizarnu situacija, da studenti nisu dozvolili ni da se održavaju ispiti. U Zagrebu 2009. godine Blokadna kuharica je imala, zbog zaštite studenata, obavezu da se ispiti polažu da studenti ne bi bili ugroženi na bilo koji način, dok u ovoj situaciji toga nema“, istakao je on.
Vuletić je rekao da je ovde reč o političkim aktivistima, a ne studentima u blokadi – od trenutka kada su izašli sa isključivo političkim zahtevima vezanim za raspisivanje izbora, raspuštanje Skupštine.
Dodao je da trenutno takođe nema ni solidarnosti s ljudima koji nisu toliko finansijski stabilni da mogu da produže studiranje nekoliko godina i da finansiraju život bez problema dok nekoliko hiljada ljudi blokira nastavu.
Vuletić smatra da je sada očigledno da iza svega stoje profesori, nastavnici i uprave fakulteta koji koriste studente kao svojevrsno oružje.
