KOPAONIK – Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović danas je na Kopaoniku, zajedno sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom, otvorila dvodnevnu „Regionalnu look up eko konferenciju“ koja će se baviti različitim aspektima ekologije u privredi, saobraćaju i energetici i istakla da je primena Zelene agende strateški cilj Vlade.
Vujović je rekla da je strateški cilj Vlade Srbije članstvo u EU, ali i primena Zelene agende za Zapadni Balkan, što potvrđuje stalni dijalog sa evropskim institucijama, usvajanje standarda u oblasti ekologije i industrije i njihova primena kroz strateška dokumenta koje je Srbija donela ili će doneti. „Srbiji je potrebno 12,7 miljardi evra za usklađivanje sa standardima i propisima EU, od čega su 12,4 milijardi investiciona ulaganja u sektoru voda“, rekla je Vujović.
Dodala je da je potrebno i 8,4 milijardi evra za ulaganje u upravljanje otpadom. „U oblasti upravljanja otpadom smo već napravili napredak, jer je odlaganje optada na sanitrnim deponijama poraslo sa 24 odsto 2020. na 34 procenta 2021. godine“, navela je Vujović. Naglasila je da su program za upravljanje otpadom i razvoja ciruklarne ekonomije kreirani u skaldu sa odgovarajućim direktivama EU. „Prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju je naša razvojna šansa. To je donelo veću zaposlenost za šest odsto i povećalo recikliranje komunalnog otpada u Srbji“, navela je Vujović.
Ministarka je istakla da je budžet Ministarstva koje vodi ove godine bio 7,9 milijrdi dinara, a da će naredne godine biti 18,2 milijarde, dodavši kako to govori da je Srbija opredeljena za realizaciju zelene agende, odnosno ulaganje u ekologiju.
Čadež je naglasio da je PKS, prva u regionu, pripremila i objavila Dekaraciju o transformaciji srpske privrede kroz zelenu tranziciju, koja može biti putokaz državu u kom pravcu treba ići. „U narednih 10 godina će 30 triliona dolara da bude uloženo u zelenu transformaciju. Za nas je ona važna zbog konkurentnosti privrede, zbog kreiranja novih proizvoda više vrednosti i zato što menja način na koji se privredi prilazilo u prošlosti“, rekao je Čadež.
On je istakao da će za sedam do 10 godina zelena tranzicija u transportu tražiti dupo više siroviman od kojih se prave baterije i da su velike azijske kompanije, koje proizvode 90 odsto baterija, počele velika ulaganja u zemalja Istočne Evrope. „Jedna kineska kompanija u Mađarskoj ulaže 7,8 milijardi evra, a tu su i ulaganja u Slovačkoj i Poljskoj, tako da ovaj region ima šansu da bude deo ovog novog investicionog talasa, ali moramo da se integrišemo u evropski sitem, jer azijske komapnije dolaze u evropsku interesnu zonu da bi zaštitile svoje poziicije na tržištu od nekoliko stotina miliona ljudi“, rekao je Čadež.
Dodao je da je Srbija već deo evropskog tržišta, jer ovde posluje evropska industrija, što može biti ugroženo ako ne budemo postali deo EU. „Srbija ima ogroman potencijal, od resursa do znanja i nekoliko velikih kompanija koje investiraju u Mađarskoj bile su ovde i bio je samo problem što nismo deo evropskog tržišta“, rekao je Čadež. Konferencija se na osam panela baviti temama iz Zelene agende poput cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije, električnih vozila, novih načina gradnje, korišćenjem otpada kao goriva, energetskom efikasnošću i zelenim vodonikom kao energentom budućnosti.
Danas će na panelu o zelenoj gradnji kao sastavnom delu održive budućnosti uvodničar biti ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrrukture Goran Vesić, dok je na panelu o stepenu cirkularnosti domaće privrede kao uslovu za harmonizaciju sa EU govorila ministraka za evropske integracije Tanja Miščević. Drugog dana konferencije govoriće ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Na jednom od panela učestvovaće ministarka nauke, tehnologije i inovacija Jelena Begović. Među učesnicima konferencije je šezdesetak stručnjaka iz regiona za navedene oblasti, investicioni savetnik za OIE Matjaž Ulcar iz Slovenije, savetnik za energetiku u Vladi Severne Makedonije Viktor Andonov, stručnjak za oblast zaštite životne sredine iz Hrvatske Viktor Simončić i profesor Srđan Todorović iz Republike Srpske. Osim njih, govoriće predstavnici Svetske banke, UNDP-a, kompanije „Ziđin“, nemačkob udruženja biogasnih postrojenja, profesori mašinskog, elektritehničkog, rudarsko-geološkog i rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i drugi stručnjaci.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
